ДУХLESS 2

Pogledao sam ДУХLESS 2 Romana Prignuova. U ovom slučaju su neumitna neka poređenja sa prvim filmom i zato je najbolje odmah skinuti to sa dnevnog reda. Prvi film je bolji, u pogledu tempa, vođenja priče, pa i svežine rediteljskog koncepta. Na mikro-nivou, na planu pojedinačnih scena, prvi film je bio intenzivniji i kreativniji, a uprkos svom dosta razbarušenom narativu bio je fokusiraniji od drugog koji ima određenih digresija za koje ne možemo reći da ne vode nikuda, ali svakako nisu najmaštovitije.

Ipak, iako kao film ne doseže prvi deo, ДУХLESS 2 je zanimljiviji u pogledu osnovnog zapleta. Naime, prvi deo je govorio o moralnoj i ljudskoj krizi bankarskog službenika, čoveku koji trune zbog nihilizma i hedonizma proisteklog iz onoga što bi se triedesetih nazivalo “lošim kapitalizmom” a danas se naprosto naziva finansijskim sektorom. To je tema koju su nam predstavili i Bret Easton Ellis i Frederic Beigbeder a svaki je i ekranizovan.

U drugom delu, junak ulazi u javni sektor što je već u startu zanimljivo a posao kojim se bavi ima veze sa IT bubbleom, sa pronalascima i proizvodnjom i možemo ga gledati kao “dobar kapitalizam” iz tridesetih. Ucenjen događajima iz prvog dela, Maks mora da se infiltrira u javno preduzeće koje se bavi novim tehnologijama kako bi kao “krtica” našao dokaze o korupciji i službenim zloupotrebama.

Ruski javni sektor je fetišizovan do krajnjih granica. Kao i u prvom delu voze se BMWi, krešu se supermodeli, žudi se za pravom ljubavlju, pravi se keš, ali sve to se radi sa stavom moralne superiornosti jer, na kraju krajeva, junak se bori protiv korupcije.

Ako imamo u vidu da se u prvom delu Putin pojavljuje kao superheroj iz halucinacije, a i u ovom ima enigmatično on-screen pojavljivanje, rekao bih da je ДУХLESS 2 svakako otupio svoju antiputinističku oštricu. Uprkos atmosferi sveprožimajuće korupcije po kojoj je Rusija oduvek bila poznata, Moskva je prikazana kao idealno mesto za život i rad, čak i u državnoj službi koja pak više deluje kao Google za muškarce nego kao neka dosadna birokratizovana celina.

Prigunov i dalje ima dar za ritam, i uprkos tome što je manje kreativan nego u prvom delui, režira “nabadački”. U određenom smislu, strukturalno drugi ДУХLESS 2 podseća na BOURNE SUPREMACY, kreće sa junakom koji se odmara na egzotičnom mestu a onda ga vraća u akciju i dovodi do tačke u kojoj više ne želi da beži već smatra da treba da nešo zaista promeni.

Danila Kozlovski se vraća harizmatično, ali Miloš Biković je ovde ostvario odličnu ulogu. Nahsinhronizovan je na ruski ali ima pojavu kojom može da parira Kozlovskom, i dobio je veliku priliku. Uloga u ovom filmu je po mnogo čemu značajnija od one koju je dobio kod Mihalkova, ovde je radio sa rediteljem u naponu snage i dokazao se na tržištu. Ne bi me ćudilo da ako se franšiza nastavi, on zaigra značajnu ulogu i u trećem delu, naročito jer je na kraju filma ima upečatljivu “odjavu”. Po veličini, Bikovićeva uloga je odmah iza Kozlovskog a po značaju je ključna.

ДУХLESS 2 je značajan film u okvirima podžanra filmova o biznisu jer na jedan potpuno nov način prikazuje savremeni javni sektor u moćnim svetskim silama koje ga gaje. U određenom smislu, ovo je WALL STREET javnog sektora. Ako se ljudi zapošljavaju u policiji zbog policijskih serija, onda će se zbog ovog filma zapošljavati u EPSu i Srbijagasu.

 * * * / * * * *