Wednesday, January 16, 2013

ZVERINJAK

ZVERINJAK je doživeo svoju premijeru u televizijskoj formi dvodelnog TV filma. Stanje RTSa je takvo da čovek istovremeno mora da bude srećan i očajan zbog toga što je RTS snimio ovako nešto. Srećan jer konačno nije reč o seriji koja se dešava u periodu diktature Kralja Aleksandra, a sa druge strane očajan zbog samog dometa i sadržaja koji smo dobili.

Samo veče nakon ZVERINJAKA, RTS je ponovo počeo da reprizira BOLJI ŽIVOT čime je učinio da ovaj dvodelni rad možemo smatrati pionirskim ostvarenjem u kontekstu naše televizijske produkcije, vrlo ekskluzivnim slučajem da je neko napravio premijeru u moru repriza koji počinju već da dobijaju patološke dimenzije. Razumljivo je da u godini ima više dana nego što RTS ima snimljenih epizoda sa premijernim materijalom, ali nije mi jasno zbog čega onda ne zamene te termine nečim što nije serija, recimo nekom emisijom.

Nije sramota nemati program, mada naravno onda se postavlja pitanje zašto nema programa?

No, vratimo se ZVERINJAKU. Imali smo sreće da je urednik dramskog programa sam od sebe naručio jednu televizijsku koju on naziva igranim filmom na festivalima, televizijskim filmom na televiziji a emituje ga kao dvodelnu seriju. To jeste malo neobična transformacija formata naročito jer serije nisu iskasapljeni filmovi već strukture koje se po pravilu snimaju i osmišljavaju tako da se gledaju u epizodama.

Stoga, kad se pogleda ceo ZVERINJAK ostaje čudan utisak da je ovo neka celina isečena na pola čime je ometen inicijalni utisak koji je autor planirao.

Kao i u slučaju TV filma NEKO ME IPAK ČEKA po scenariju glumca Dušana Premovića, Novakovuić polazi od premise da sela u Srbiji liče na neke lokalitet iz američkih filmova koji prikazuju Teksas u periodu Velike depresije - to su napušteni prostori, bez reda, zakona, u kome ljudi žive maltene kao u 19. veku, a nekoga vrlo lako može pojesti mraka i da to niko ne primeti.

Tako i u ZVERINJAKU, seljaci slušaju radio 1991. Niko nema televizor, i slobodno planiraju smaknuće nekorumpiranog šumara koji im smeta, iako je sam šumar izašao iz zatvora zbog ubistva, dakle nije baš da je mofuće tek tako tamo uklanjati ljude što je očigledno njihova namera.

Zatim, tu imamo i motiv ugovorenog braka iako već decenijama znamo da postoji problem disproporcionalnog broja muškaraca i žena na selu koji su rezultat migracija odnosno odsustva strateškog demografskog planiranja, između ostalog i u formi ugovorenog braka.

Dakle, Novaković smešta Spasojevićeve junake u neko imaginarno selo koje nota bene nije blisko dionizijskom haosu Dragoslava Lazića ili dionizijskoj patetici sa elementima haosa Radoa Bajića, ali ni emancipovanoj slici sela Radoslava Pavllovića. Ovo je najbliže virilnom pesimizmu Siniše Kovačevića u komeje osnovni argument oštrica noža, svaki seks rezultira neželjenom trudnoćom i tragičnim abortusom, a smrt junaka je jedini način da se delo završi.

U tom pogledu ne čudi da je Spasojević Sinišin student sa BK, reklo bi se Siniša 2.0.

Međutim, kao ni rani Siniša, ni Spasojević nije za potcenjivanje, bilo je tu nečega ošto bi činilo zanimljivu dramu kada bi se stesali viškovi, eliminisale gluposti i pojasnili zaplet i motivacije. No, Novaković nije u stanju da to uradi, pa tako priča iz jedne tragične, anahrone, aspurdne predrasude o srpskom primitivizmu - što je kakva-takva tema za dramu, u finišu postaje kritika rata i završava odlaskom junaka na front na kome će izvesno nastradati (jer kod Spasojevića u prisistvu vatrenog oružja niko ne izvlači živu glavu) a to sve nema ama baš nikakve veze sa pričom koja se do tada dešavala.

Ne samo da je opterećovanje ove arhaične seoske priče ratom na prostoru bivše SFRJ nepotrebno već filmu kao "maloj priči koja otkriva veliku priču" daje jedan dosta opskuran ideološki predznak.

Usled svih ovih dosta drastičnih aspekata koji postoje u ZVERINJAKU postavlja se pitanje da li je u tom minimumu RTSove premijerne produkcije BAŠ OVAJ RAD zaslužio da bude ekranizanovan, ili da je to trebalo da radi BAŠ OVAJ reditelj... Mislim da je odgovor jasan, ali to su RTSove organizacione zavrzlame koje čine nihove devijacije neizlečivim - Štazi su uspeli da razmontiraju, RTS nisu.

No comments:

Post a Comment