ГРАНИТ

Denis Neimand je privukao moju pažnju u holivudoliko i vešto izvedenom filmu ŽEST. Potom nisam nailazio na njegove radove, sve dok nisam krenuo podrobnije da istražujem igrane filmove koje je producirala Prigožinova kuća Wagner. 

ГРАНИТ je film koji je poslužio da 2021. godine prikaže neuspelu Wagnerovu intervenciju u Mozambiku kao nešto ipak herojsko i smisleno.

Celokupna Wagnerova produkcija filmova zapravo i jeste tematski bila vezana za njihovu afričku ekspanziju. Naročito je zanimljivo da ovde imamo film koji se dešava u Mozambiku, državi koju je u filmskom pogledu dosta servisirala i SFRJ, prvo kroz brojne žurnale filmskih novosti u prvim godinama FRELIMOve borbe i vladavine, pa sve do igranog filma VREME LEOPARDA Zdravka Velimirovića iz 1985. godine.

FRELIMO je kao što znamo bio predmet intereseovanja francuskih novotalasnih reditelja i lokalni revolucionari su bili veoma filmski artikulisani, tako da su podjednako koketirali i sa levom avangardom sa Zapada, ne samo iz Francuske već i iz Brazila, ali i sa klasičnijim propagandistima iz SFRJ.

Godnu dana posle izlaska filma VREME LEOPARDA počinje prolog filma ГРАНИТ. Neimand radi inscenaciju čuvene kontroverzne nesreće u kojoj je poginuo lider FRELIMO Samora Machel koju je u ono vreme mozambička vlast sa Sovjetima objašnjavala južnoafričkom diverzijom na radio odašiljaču koji je pogrešno obavestio sovjetski Tu-134 na kojoj se visini nalazi i posada je pogrešno usmerena u smrt.

Dakle, Wagnerova produkcija u dijegezi filma potvrđuje sovjetsko-mozambičku teoriju o nesreći kao istinu. I postavlja ton nostalgije među ljudima u Mozambiku prema Sovjetima, kao jedinim belim ljudima koje nisu želeli da isteraju iz Afrike.

Emocija prema Sovjetima sačuvana je kroz nostagična predavanja starih, tako da kada Wagnerova ekipa bude poslata na molbu vlade iz Sudana da dođe i pomogne u borbi sa jednom islamističkom grupacijom, mnogi se osete sigurnije.

Film prati paralelno dve priče, jednu o grupi Wagnerovaca koji vodi Granit, inače istorijska ličnost, i drugu o dečaku koji biva otet od porodice i primoran da postane dete ratnik u islamističkoj paravojsci. Međutim, taj dečak je odrastao na pričama o Sovjetima i kada vidi da su se pojavili Rusi organizuje bekstvo.

Konačno, paravojska i Wagner se obračunaju u džungli. Zbog brige o civilima i otetoj deci, Wagner ne koristi artiljeriju i u toj bici ginu Granit i nekoliko starešina.

Film se završava natpisima o tome kako se Wagner povukao iz Mozambika a paravojske su nastavile da divljaju same.

Ovaj film je očigledno namenjen pokušaju da spinuje vojni neuspeh Wagnera u Mozambiku koji je doveo do toga da se oni povuku i da ih FRELIMO odbaci, i Neimand pokušava da ga predstavi kao jednu žrtvu ruskih plaćenika položenu za slobodu i red u jednoj afričkoj zemlji koja je na udaru zapadnih korporacija i njihovih eksploatatorskih planova.

Američki operativac koji pomaže Južnoafrikancima 1986. na rušenju aviona sa Machelom u kasnijem delu filma se kao stariji vojni privatnik (po fizionomiji sličan samom Prigožinu) pojavljuje u Mozambiku i organizuje pobunjeničke grupe u saradnji sa izdajnicima iz mozambičke vlasti i radi na destabilizaciji režima kako bi se smanjila rudna renta. Ipak, kolonijalni konkurenti iz Amerike imaju sporednu ulogu i samo povremeno se pojave kao inspiratori.

U pogledu egzekucije, ovo je slabiji film od Batovljevog filma ТУРИСТ. Ima manje akcije, i uprkos tome što je korektno zarobio tu znojavu atmosferu Mozambika na objektima u Centralnoafričkoj Republici (Wagnerovom ključnom afričkom centru), i što deli scenaristu Vladimira Izmailova sa tim filmom, Neimand se nije približio onome što je najavljivao u filmu ŽEST.

Ovo je korektan ruski B-film, ispod najboljeg Wagnerovog rada u domenu akcionog filma, ali svakako u domenu upotrebljivog produkta namenjenog pre svega malom ekranu.

* * / * * * *