Guillaume de Fontenay režirao je akcioni triler BADH, i film deluje kao da su u toku realizacije i producenti i autori shvatili da nisu baš snimili nešto reprezentativno i onda su ga sasekli na osamdeset minuta trajanja bar to brzo prođe.
I hvala im na tome.
de Fontenay je očigledno želeo da snimi jedan jednostavan, u startu lean and mean osvetnički film o operativki DGSE zaduženoj za black ops koja se sveti za pokušaj ubistva njenog životnog partnera, i onda na tom putu otkriva da je to bio pokušaj uklanjanja neprijatnog svedoka koji bi predstavljao problem za "guzonje" iz Službe.
Priča je neprijatno poznata, dobro razgažena, i treba biti rutinirani profi da je iznova prodaš kao predložak za neki akcioni vehicle. A de Fontenay je ipak dovoljno inteligentan da shvati, kako njegov filma ima protagonističnu junakinju ali ne i akcionu zvezdu koja to može da nam "proda" i da ovaj film, koliko god ga on ubrzao, ipak u izvesnoj meri vuče na to da mora da se "prati priča".
I u tom eksperimentu, imamo zanimljiv rezultat. Film kao film ne zaslužuje naročitu pažnju onih koji nisu ljubitelji i poznavaoci žanra, pa čak i za njih ovo nije bitno delo, ali filmmejkerima može biti zanimljiva pouka.
Naime, film je ubrzan sa idejom da se pretvori u hiperkinetički akcijaš u kome ćemo "preleteti" preko priče jer ona suštinski nije proradila i samim tim nema smisla gajiti neku njenu dinamiku. U prilog tom rešenju ide i jasno definisan protagonizam junakinje oko koje se mogao izgraditi ceo film, oko nje kao lika i akcionih prizora u kojima ona nastupa.
Međutim, uprkos izvesnom trudu unetom u akciju, pa i svežini glumice koja učestvuje u njoj, ovo ipak nije uspelo da proradi kao propulzivni visokooktanski akcijaš, i da se na taj način "izvuče".
Ipak, autori zaslužuju pohvale što su barem realno sagledali šta su snimili i u čemu su pogrešili.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment