NOVOCAINE

Dan Berk i Robert Olsen pokušali su da uđu na teren koji su doktorirali Brian Taylor i Mark Neveldine u serijalu CRANK i u svom major debiju NOVOCAINE ispričali su akcionu komediju o junaku koji ima genetski poremećaj usled kog ne oseća bol.

U glavnim ulogama su Jack Quaid, koji izrasta u jako zanimljivu offbeat žanrovsku ikonu sa indie senzibilitetom preko serije THE BOYS i filmova poput COMPANIONa, i Amber Midthunder koja takođe pravi zanimljivu ideju. 

Sve ostalo u filmu je takođe solidno i filmu se malo šta ima zameriti, naročito jer je direktor fotografije Jacques Jouffret velemajstor za snimanje akcije koji je pekao zanat kod Pete Berga, dakle zna kako se to radi, i prosto neko ko potpiše MILE 22 naprosto posetio je same obode akcionog izraza.

Pa ipak, u filmu naprosto nema neke nadgradnje ovih postojećih elemenata. I Quaid i Midthunder i Jouffret rade posao dobro, premisa je dovoljno zanimljiva, ali u suštini, samo gledaoci koji nisu gledali CRANK i neke slične derivate mogu sada da budu istinski zainteresovani ovim filmom.

Otud, na neki način, možda sam i nepravedan prema NOVOCAINEu jer on ima jednu zaokruženost i neku kompaktnu izvedbu koja bi zaslužila ocenu * * *, međutim ovo je vrsta filma kod koje je i utisak sam po sebi bitan. I u tom pogledu, moram reći da je moj utisak - umnogome zbog pred znanja, mnogo više u okviru ocene * * 1/2.

E sad, da li je CRANK ta vrsta temeljnog klasika sedme umetnosti da se u odnosu na iskustvo gledanja tog filma kalibriraju utisci? Verovatno, ne. Ali, Berk i Olsen bi ipak morali da znaju da je letvica odavno podignuta na visinu koja se teško doseže a oni je ovom prilikom nisu čak ni zakačili a nekmoli preskočili.