DECONSTRUCTING SARAH

DECONSTRUCTING SARAH je televizijski film koji je režirao Craig R. Baxley po scenariju koji potpisuje Lee Rose.

Craig R. Baxley je jedan od neznanih junaka akcionog filma kasnih osamdesetih i ranih devedesetih sa naslovima kao što su ACTION JACKSON, STONE COLD i DARK ANGEL.

Ipak, svoje mesto je mahom nalazio na televiziji, i češće je radio triler nego akciju za koju je u suštini specijalizovan kao nekadašnji kaskader.

DECONSTRUCTING SARAH je televizijski erotski triler gotovo evropskog senzibiliteta, dakle nešto što bi pre trebalo da režira De Palma ili Verhoeven nego Baxley, ali moram priznati da se on u svemu tome dosta dobro saznao.

Baxley nije majstor delikatnih poteza, a ova priča o ženi koja je preko dana ugledna marketing menadžerka a noću postaje raspusna žena po bećarskim barovima, čiji život posle misterioznog ubistva preuzima njena najbolja drugarica ne bi li utvrdila ko je počinilac, svakako nije za njega.

Međutim, Baxley je toliko no nonsense reditelj, i koliko god nije suptilan, isto tako nije ni glup, i nudi svoju konkretnu, visceralniju verziju priče. Potpuno je jasno da je on razumeo šta Lee Rose piše, a razume i koje stvari u tome on ne ume da uradi, a koje ume, i to što ume je dovoljno da se ovo spakuje u jedan propulzivan i natprosečno intrigantan televizijski whodunit.

DECONSTRUCTING SARAH na sličan način kao i SIRENS Johna Sacreta Younga stoji kao jedan od TV filmova devedesetih koji su imali kapaciteta da iskorače i u bioskope, kad je reč o samom predlošku.

Sa podelom koju predvode Rachel Ticotin i Sheila Kelley kao najbolja drugarica i naslovna junakinju čiju smrt ova istražuje i čiji život rekonstruiše, Baxley je imao dobar osnov, i dobro je koncipirao mušku podelu, bez zvezda i istaknutih pojedinaca kako bi iza solidnih ali no name glumaca sakrio tajnu ko je počinilac. U tom smislu, nije napravio čestu grešku da gledalac lako po tome ko je najbolji/ najpoznatiji glumac među osumnjičenima može da nasluti ko je ubica.

Konstrukcija whodunita je solidna, preokret je ubedljiv i logičan, sa određenom idejnom dimenzijom. Osumnjičeni se jasno definišu i među njima se na kraju nađe i ubica tako da efektnost razrešenja ostaje individualna, odnosno različitim gledaocima će se različiti osumnjičeni "sviđati" kao krivci.

U bioskopskom filmu bi naravno svi aspekti priče bili radikalnije realizovani, i tih ograničenja televizijskog filma ima. Međutim, Baxley se ovde ipak izuzetno dobro pokazao kao snalažljiv reditelj koji razume stvari kojima nije naklonjen i nalazi način da ih pristojno izvede.