IN THE LOST LANDS

IN THE LOST LANDS Paula WS Andersona je zanimljiv prelazak iz sveta ekranizacija igara u domen literarnih adaptacija, i to sa pričom George R.R. Martina, veoma značajnog pisca fantastike u najširem smislu.

Ovu priču nisam čitao ali koliko sam shvatio iz filma reč je postapokaliptičnom fantasyju.

U filmu, imamo svet uništen nuklearnim ratom u kom - prirodno - sada vladaju neki despoti, verski kultovi i neki medijevalistički je gas, ali ima i čarobnjaka i veštica i shapeshiftera.

U tom smislu, bar u ovom filmu premisa sugeriše da je nuklearna katastrofa otvorila neke drevne potencijale kod ljudi koji su u periodu samouništenja civilizacije bili zatomljeni.

Milla Jovovich igra harizmatičnu vešticu, Dave Bautista ratnika i pratioca koji je vodi na pustolovinu da nešto nađe a usput je juri najamnička vojska lokalnog verskog vođe/ despota.

Znači potencijal za neki MAD MAX derivat sa fantasy elementima je tu, međutim, ono što nije tu je izvedba.

Anderson je ovog puta odlučio da se osloni na neku arhaičnu green screen tehniku i film prosto izgleda bezveze. Izgleda nacrtano, šuplje, prazno, osvetljenje je jednolično i za razliku recimo od BOOK OF ELI gde je Don Burgess pokidao to postapokaliptično svetlo koje prži, ovde je to neko žuto jeftino svetlo, neka sepia koja to nije.

E sad, poznato je da ja volim kad je MAD MAX rip-off malo tehnički skromniji, i to na neki način postoji ovde, i daje mu šmek, ali mi znamo ko je Paul Anderson, gledali smo DEATH RACE, i znamo da je ovo sada prosto lenjo, a ne dovitljivo, i da je ovo zakidanje, a ne ekonomičan budžet.

Stoga, ovo deluje kao neki priličan cash-in, gde su svi što se para tiče bili dobri sem samog filma koji je ostao uskraćen i to je šteta.

Ima ovde par izvrsno zamišljenih akcionih set-pieceova, ali ukupno uzev akcije nema dovoljno i ne izgleda dovoljno dobro.

Dve zvezde u glavnim ulogama su tu, i prisutni su i fizički i mentalno, nisu nam podvaljeni u nekim sitno nasečenim epizodama, međutim, ipak i Milla i Dave dosta zavise od materijala koji ih okružuje a ovde je on prosto slab.

No, Anderson ima nerv za pulpy film, i ume da ga sastavi tako da bude prikladan, tako da je IN THE LOST LANDS i tako jadnjikav, pitak i u suštini svestan svojih kapaciteta.

* * / * * * *