Steven Knight, prestižni britanski scenarista dokazao se kao kralj raznih high concepata i pisac prepoznatljivog rukopisa, i uprkos tome što nisam neki veliki fan ne mogu osporiti da sam u većoj ili manjoj meri uživao u nekim njegovim radovima kao što su Zemeckisov ALLIED, Limanov LOCKED DOWN ili Wellsov BURNT. Ali, isto tako postoji niz slabih filmova po njegovim scenarijima u kojima upravo taj njegov rukopis isisava sav "vazduh" iz dešavanja.
SERENITY je slučaj sličan Mangoldovom filmu IDENTITY gde veći deo vremena gledamo jedno da bi se prilikom twist endinga ispostavilo da smo gledali nešto drugo. I tu se onda postavlja pitanje - šta smo zapravo gledali, odnosno kakav je to film koji u fundamentalnom preokretu koji ruši celu dijegezu dobija svoj smisao.
SERENITY stoga moram da spoilujem da bih ušao u analizu onoga što smo gledali ovde - premda tu nema tako radikalnog shifta kao u IDENTITYju barem na polju definisanja onoga šta smo gledali...
SERENITY kreće kao klišetizirani tropski noir. Imamo ribara kome ne ide, sa lokalnom ljubavnicom koja je malo starija od njega i izdržava ga, asortimanom nekih lokalnih likova na tom tropskom ostrvu koje je negde na Karibima a možda i u Polineziji ali ga sve čine kliše-angloamerički expati. Jednog dana se pojavljuje njegova stara ljubav sa kojom ima sina, i traži od njega da ubije njenog sadašnjeg muža zbog kog ga je napustila jer je maltretira. On se nećka.
A onda saznaje da je ceo život na tom ostrvu u stvari simulacija - kompjuerska igra, i da je ovo u stvari FREE GUY za odrasle.
E sad, kako to naš glavni junak doživi - pa dosta različito od Guya u FREE GUYu - ne kreće u revoluciju da promeni svet i oslobodi NPCjeve već nastavlja sa svojom trashy noir sagom kojoj samo dodaje još jedan sloj ironije.
E sad, Knight ipak nije do kraja načisto da li je ovo igra, kolektivna psihoza, izmišljeni svet traumatizovang deteta ili nešto osmo. Ali ono što film jeste to je znojavi tropski trashy noir sa odličnom glumačkom podelom koju čine Matthew McConaughey, Anne Hathaway, Jason Clarke i Diane Lane. Dakle, nema slabog mesta u podeli ali niko baš ne dobija neki naročit zadatak osim Matthewa koji je uspeo umnogome da ovakvim projektom poravna rezultate McConaugheysainncea.
Knight kao i mnogi scenaristi kada režiraju dosta insistira na atmosferi, na detaljima, želi da bude "veći katolik od pape" u smislu korišćenja filmskog jezika i insistiranju na vizuelnosti u čemu mu pomaže Jess Hall tako da film lepo izgleda.
Na kraju, ključno pitanje ipak ostaje tolerancija gledalaca spram trash noira jer će to gledajući ovaj film najviše gledati, a potom i na te radikalne preokrete, koji su na kraju svega primarni kad se film prepričava ali sekundarni kad se gleda.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment