LA ABUELA Paca Plaze izašla je u kovidijanskim vremenima a po svedenosti broja likova možda je u njima i snimana. Reč je o kamernom, arty hororu u kom se izuzetno oseća upliv Carlosa Vermuta, art house autora koji je ovde pisao scenario.
Paco Plaza je majstor dosta napetog, i konkretnog filma strave ili trilera a ovde odlazi u domen nekih apstraktinijh pretnji, fetišizma, teme lepote i prolaznosti, u priči o manekenki koja se vraća iz Pariza posle vesti da joj je baka doživela razoran moždani udar i kreće da brine o njoj, a onda polako počinje da naslućuje kako baka emituje neke čudne vajbove i priziva zastrašujuće događaje, a što je još važnije što joj je baka u detinjstvu uradila nešto toliko traumatično da je to sve potisnula.
LA ABUELA je film kome Paco Plaza iako je priča više data u atmosferi i odnosima, pruža itekakvu visceralnost, pokazujući da i ovakav film može biti energično izveden uprkos delikatnosti i visokoj estetizaciji. Ovo nije horor filma iznenađenja i sile, ovo je horor film strave i susreta sa nečim neobičnim i nečim arhetipskim, i kroz to gradi veoma snažnu tenziju.
Paco Plaza je ovim filmom bez sumnje proširio okvire svog izraza i dodatno oplemenio svoj rukopis, pokazujući da napreduje iz filma u film.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment