THE MIDNIGHT SKY

THE MIDNIGHT SKY Georgea Clooneya je adaptacija romana Lily Brooks-Dalton i naišao je na otpor kritike po izlasku. Mislim da je otpor razumljiv ali nepravedan. Naime, Clooney je svakako ovde želeo da posegne za nekim velikim temama, i nije ih baš ščepao za gušu, ali isto tako snimio je jedan fin elegičan grown up SF koji nije svež niti pomera granice, ali je sasvim dobar i treba ga pogledati.

Clooney kao reditelj radi duže nego što mislimo i mnogo bolje nego što pamtimo. I dalje smatram da je njegov LEATHERHEADS jedan od boljih sportskih filmova u poslednjih nekoliko decenija. Međutim, uprkos tome što je do sada nakupio relativno respektabilan broj naslova i što njegova režija više nije izuzetak, već pravilo, Clooneyev odlazak iza kamere i dalje biva percipiran kao odluka da se na ekran donese nešto "posebno", "nesvakidašnje" ili nedostupno rediteljima koji nemaju taj star power.

I onda se pojavi THE MIDNIGHT SKY koji je veoma "običan" ali atipičan utoliko što verovatno neki reditelj ne bi skupio 100 miliona dolara za film koji je priča o umiranju, jednog čoveka, jednog sveta, a rastancima i novim počecima koje će uraditi neko drugi a ne protagonista.

U THE MIDNIGHT SKY nije ništa toliko atipično i sveže da bi opravdalo etiketu filma koji je "glumac uzeo da režira", ali kako tekoh sve je to stvar percepcije.

U ovom filmu video sam sto mana, ali i jednu vrlinu, to je da u osnovi funkcioniše i da uz fotografiju Martina Ruhea uspeva da pruži gloss skupog spektakla jednoj intimističkoj SF priči. I Clooney drži sve konce toga u svojim rukama.

Voleo bih da je u nekim segmentima svemirski brod drugačije koncipiran nego što jeste jer u izvesnom smislu određenim space opera elementima stvara anticipaciju drugačijeg filma nego što ovaj jeste i rekao bih da je možda malo skučeniji, i realističkiji okvir mogao preciznije poetički odrediti čemu ovaj film stremi. To je detalj, ali detalj koji pokazuje da uprkos SOLARISu i nekim drugim iskustvima sa SFom, Clooneyu možda nedostaje žanrovske rutine da precizno plasira svoju zamisao.

Međutim, takvih pogrešno upućenih udaraca nema previše. I uopšte ovo je film u kome nema mnogo smetnji, čak i kada imamo nešto što je nedostatak.

U tom smislu, ovaj film nije ni u kom slučaju potcenjeni biser koji niko nije shvatio, ali isto tako jeste pošteno urađen posao čije poštene domete nije dovoljan broj ljudi prihvatio.

* * * / * * * *