SUMMER OF 84

Kinematografski kolektiv RKSS je posle uspešnog debija TURBO KID koji je bio 80s throwback na podžanr postapokaliptičnog akcijaša, u filmu SUMMER OF 84 snima svoj odgovor na Amblin filmove osamdesetih i kombinaciji sa drugim stephenkingovskim propertyjima i slasherima tog vremena. Za razliku of TURBO KIDa koji je bio crowdfundovana zabava, delom rekreacija žanra ali najpre njegova dekonstrukcija i parodija, pa samim tim nije ni mogao biti ugrožen mejnstrim konkurencijom, SUMMER OF 84 je u bitno drugačijoj poziciji. Serije poput STRANGER THINGS ili filmovi poput THE BABYSITTERa su nešto što mu na neki način konkuriše.

SUMMER OF 84 je po senzibilitetu drugačiji od STRANGER THINGS jer ne sadži elemente supernatural misterije, samim tim ni SFa, ali epoha je ista. Reč je o 1984. i grupi klinaca, u ovom slučaju petnaestogodišnjaka koji koriste raspust da bi ulovili serijskog ubicu i sanjarili o seksu. 

SUMMER OF 84 najviše nedostataka upravo ima u tom domenu trilerske mehanike. Nikada ne uspeva da proizvede autentičan suspense i u određenom smislu može se reći da je u tom aspektu ovo više imitacija trilera nego istinski triler.

Ali atmosfera vremena o kom film govori, odnos prema junacima i njihova stanja su vrlo autentični i ubedljivi. Otud, ako je ipak izgradnja likova ono što je teži deo nastanka filma u tome Francois Simard, Anouk Whissell i Yoann-Karl Whissell rade izvanredan posao. U tom pogledu, trilerski aspekt deluje kao nema vrsta mehanika, nekakvog kostura na kome autori grade stvari koje njih zanimaju, a to su sećanja na detinjstvo, na filmove, prilika da se čuje muzika koja im se sviđa. I kad imamo u vidu tu nameru, urađen je uspešan posao.

Segment sa kojim imam najviše problema jeste sam kraj filma u kome iz nekog razloga samo dva od četiri glavna junaka dobijaju protagonizam, dok preostala dva stalna i jedan pridruženi član ekipe bivaju ostavljeni po strani.

SUMMER OF 84 donosi još jednu odličnu rolu Judaha Lewisa kog smo upoznali u McGjevom THE BABYSITTERu. On ovde više nije mališan već je nešto stariji ali je i dalje vrlo harizmatičan kao teen junak. Graham Verchere kanaliže mladog Tom Hollanda u glavnoj ulozi i vrlo je solidan.

U nekoliko navrata SUMMER OF 84 uspeva da prezupči na teritoriju nesputanog uživanja u mladosti kao THE BABYSITTER (koji to doduše radi češće i posle gledanja ovog filma bih ga rado reprizirao), i sve vreme vibrantno evocira uspomenu na epohu čija su “deca” sada u poziciji da kreiraju. Uprkos tome što se SUMMER OF 84 može ubrojati u one filmove koji evociraju uspomenu na filmove iz omiljenih epoha kroz to što u njih smeštaju, i dalje na kraju zaslužuje da bude smešten u afirmativan deo tog spektra.

* * * / * * * *