Pogledao sam ONCE UPON A TIME IN VENICE u kome su braća Cullen dobili priliku da imaju popravni ispit posle promašenog filma COP OUT koji su doduše samo pisali. Nažalost, ovog puta nemaju prostor da okrive Kevina Smitha ili studio za neuspeh jer ovo je indie produkcija u kojoj su sebi mogli da dozvole da se razmahnu u pravcu quirky beach bum detektivske komedije, i da iskoriste priliku koju još uvek nudi ikoničnost Bruce Willisa.
Nažalost, od gotovog ne da su napravili veresiju već čak i nešto gore od toga. Naime, ONCE UPON A TIME IN VENICE je promašaj pre svega zbog toga što ne funkcioniše ni na jednom nivou. Film doduše nije dosadan, ali otprilike to je sve što mu se može reći u odbranu.
Ono što je osnovni greh ovog filma nije to što je “izmakla magija” koju bi trebalo da nosi nekakav bookend film za detektivske likove Brucea Willisa već činjenica da okupljena ekipa u ovom filmu ne uspeva da pruži čak ni minimum onoga što bi trebalo da donose kao zvezde.
Bruce Willis je previše cool da bi zaista bio loš u ovakvoj ulozi, pa i nije, ali zbilja ne možemo reći da je u potpunosti bio mentalno prisutan u toku snimanja. Thomas Middleditch se pak trudi ali naprosto nema materijal sa kojim bi išta napravio, dočim Jason Moma ima epizodnu ulogu za koju se ne može reći da ima previše smisla, naročito ako imamo u vidu da pokušava da se profiliše kao filmska zvezda.
ONCE UPON A TIME IN VENICE je bio film koji je mogao da bude dobar, u najgorem slučaju simpatičan, a rezultat je nažalost delo za koje deluje da nikome nije bio potreban. Šteta je što su Cullenovi očigledno imali nešto veće ambicije sa ovim filmom o čemu govori i činjenica da je kao DP angažovan Amir Mokri koji radi major filmove, i radio je nekoliko poznatih policiciera. Nažalost, ni Mokri ne može da pomogne sem da pokaže kako je film imao tehnički polish koji je dovoljan za bioskop.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment