KING CHARLES III Ruperta Goolda je BBCjev televizijski film nastao po pozorišnom komadu Mike Bartletta. Nažalost, zanimljiva premisa ovog komada i televizijskog filma nije naročito dobro razrađena, izvan onoga što je inicijalna ideja. Naime, film prati situaciju u kojoj je Kraljica preminula, Charles posle dugog čekanja preuzima vlast i odlučuje da zaista vlada državom, prvo tako što će sprečiti donošenje zakona o štampi koji on smatra nedemokratskim. Ta situacija sa zakonom dovodi do krize političkog sistema i sukoba između parlamenta i krune, a usput i dinastičkih intriga.
Mike Bartlett u pojedinim detaljima pokušava da podseti na britanski HOUSE OF CARDS a svemu tome dodaje i dozu šekspirovskog pristupa dinastičkim odnosima, međutim, na kraju sve to počinje da deluje neukusno, kao neki od površnijih projekata Channel Foura. Naime, ideja da Kraljica napušta scenu i Charles preuzima stvari nije toliko daleko od realizacije, i ovde govorimo o ten minutes ahead situaciji. Zatim, spoj kritike monarhije kao koncepta koji biva izmanipulisan od strane establišmenta, i cela ideja da zapravo više niko ne želi da monarhija bude išta više od puke ceremonijalne postavke, ne stoji u skladu sa jeftinim podbadanjem kraljevske porodice kome autori neumitno pribegavaju.
Stoga, KING CHARLES III deluje estetski retrogradno, ideološki i intelektualno neubedljivo te na svu sreću barem nije dosadan, i mislim da ga obrni-okreni ne smeju propustiti oni koje zanimaju ovakve teme.
Mike Bartlett u pojedinim detaljima pokušava da podseti na britanski HOUSE OF CARDS a svemu tome dodaje i dozu šekspirovskog pristupa dinastičkim odnosima, međutim, na kraju sve to počinje da deluje neukusno, kao neki od površnijih projekata Channel Foura. Naime, ideja da Kraljica napušta scenu i Charles preuzima stvari nije toliko daleko od realizacije, i ovde govorimo o ten minutes ahead situaciji. Zatim, spoj kritike monarhije kao koncepta koji biva izmanipulisan od strane establišmenta, i cela ideja da zapravo više niko ne želi da monarhija bude išta više od puke ceremonijalne postavke, ne stoji u skladu sa jeftinim podbadanjem kraljevske porodice kome autori neumitno pribegavaju.
Stoga, KING CHARLES III deluje estetski retrogradno, ideološki i intelektualno neubedljivo te na svu sreću barem nije dosadan, i mislim da ga obrni-okreni ne smeju propustiti oni koje zanimaju ovakve teme.
No comments:
Post a Comment