WONDER WOMAN

WONDER WOMAN Patty Jenkins je jedan od onih superherojskih filmova koji koriste epohu kao svojevrsni grace period u kom ne moraju da se suočavaju sa onim izazovima i kontradikcijama stilizacije i uverljivosti koje inače moraju da imaju kada su smešteni u savremeno doba.

U tom pogledu, WONDER WOMAN ne dobacuje ni blizu FIRST CLASSa i doseže negde do FIRST AVENGERa, s tim što je meni Gal Gadot bitno harizmatičnija od Chris Evansa, i ona je u tom pogledu zaista autentični oslonac ovog filma, a rekao bih čak i njegov esencijalni adut. Često se dešava da glumci koji igraju superheroje ne dobacuju do snage lika koji igraju, ali kod Gal Gadot to nije slučaj. To smo videli u DAWN OF JUSTICE i sada se to potvrdilo. Ona je sjajna, odlično se snalazi kao Wonder Woman, i ovom filmu daje jedan osoben kvalitet.

Kad je reč o priči, WONDER WOMAN je praktično isto što i prvi CAPTAIN AMERICA samo sa dužim origin storyjem. Doduše, CAPTAIN ima tu specifičnost da tek na kraju filma, on postaje heroj kakvim ga danas poznajemo, dočim Wonder Woman ne mora da prolazi tu transformaciju kroz ceo film, ali to je manje-više to, umesto Hydre i nacista, ovo su zli Nemci u Velikom ratu, inače upadljivo slično prikazani i tretirani kao nacisti, iako oni to nisu bili, Wonder Woman rešava priču Velikog rata poistovećujući ga sa “večnim ratom” koji izaziva bog Ares.

U suštinini ovo je pustlovni film starog kova, kao što je bio ASSASSINATION BUREAU Basila Deardena, i pošto se dešava u vreme u kome nema ostalih DCEU junaka, onda nije opterećen time da je produžetak nečega i najava za nešto. Ali kako rekoh, to je sve deo grace perioda.

Chris Pine se odlično nosi sa Gal Gadot, Danny Huston i ostali negativci nemaju neki naročit protagonizam i ovo je film sa Wonder Woman u fokusu što je dosta dobro jer ona kroz ovu priču po prvi put uči o svetu izvan svog rodnog ostrva na kome ju je sakrio Zevs.

Kako rekoh Gal Gadot je ključni adut filma, a ovo je prvi DCEU naslov koji nema jak rediteljski pečat. Paradoksalno, to će mu možda doneti najveiše uspeha jer nema Snydera ili Ayera da iritiraju kritiku i deo publike svojim autorskim pečatom. Meni je stoga ovo daleko najslabije režiran DCEU film jer je prosto akademski, pristojno realizovan ali bez nekog žara koji bih očekivao. Ipak, ono što mu se ne može osporiti to je da ima koheziju, da je stilski dosledan i u dramskim i u akcionim scenama i da naravno kapitalizuje taj setting epohe kao deo već pomenutog grace perioda.

Film je dosta opterećen svojom emancipatorskom misijom, pa pored žena kao osnovne ugrožene grupacije, tretira još neke, pre svega etničke manjine koje u periodu kada se film dešava nisu nailazile na razumevanje, i moglo bi se reći da je za razliku od “mračnijeg” pogleda kod Snydera i Ayera, ovaj film usvojio jedan izuzetno optimističan i angažovan pogled na svet. Svakako da posle SUICIDE SQUADa niko ne bi očekivao ovakav film.

Ali isto tako, kada se Gal Gadot pokazala kao scene-stealer u DAWN OF JUSTICE, ovako efektan nastup se mogao očekivati.

WONDER WOMAN je film koji će svakako dobro komunicirati sa publikom koja ne prati strip ekranizacije i superherojski film u celini. I u tom domenu, ponovo nije najbolje izdanje, imamo tu već LOGANa.

S druge strane, sve što su postavljeni ciljevi, WONDER WOMAN uspešno provodi u delo, a Gal Gadot uspeva da bude ubedljiva u naslovnoj roli a to samo po sebi već jeste bioskop. 

WONDER WOMAN je film koji sadrži puno toga dobrog, ali iskreno ovo je DCEU film kome ću se najređe vraćati.

* * * / * * * *