PANDORA

Pogledao sam južnokorejski film katastrofe PANDORA Jong-woo Parka. Film govori o relativno aktuelnoj temi za dalekoistočne države a to je tragedija u nuklearnim reaktorima. Fukušima se desila pre šest godina ali i dalje je jako sećanje na nju, koje se uostalom samo nadovezalo na tragičnu “nuklearnu” prošlost tog regiona.

PANDORA nažalost nije neki naročito relevantan i uzbudljiv film na tu temu. Rekao bih da se Jong-woo Park dosta pravolinijski drži ideje tematizacije katastrofe i da od toga ne odstupa kako bi istražio išta drugo. Samu katastrofu bazira na greškama ljudskog faktora zbog korupcije, nerada i loše kontrole tehnološkog procesa i u tom pogledu PANDORA deluje dosta naivno. Sama opasnost dakle nije inherentna tehnologiji već lošem rukovođenju a ono je omogućeno lošom hijerarhijom. Socijalna kritika koju pritom prikazuje dosta je šablonizirana i naivna. Nažalost, isto važi i za situacije u samom gradiću gde je nuklearka kao i u samoj elektrani. Blue collar junaci koji deluju zanimljivo na početku kasnije počinju da se ujednačavaju u lakirovku radničke požrtvovanosti, a slično je i sa nedužnim građanstvom.

U tehničkom pogledu PANDORA je korektna onoliko koliko su južnokorejski filmovi inače pedantno urađeni ali nažalost ne mnogo više od toga. Štaviše, filmu nedostaje ono što je obeležje južnokorejskih filmova a to je savršeno kontrolisano kadriranje, inventivnost u mizanscenu i visoka estetizacija. CGI je podnošljiv ali ne onoliko dobar koliko je neophodno za film u kome je tako značajan element razaranje i katastrofa. 

* * / * * * *