LES COWBOYS

Pogledao sam LES COWBOYS Thomasa Bidegaina, Audiardovog redovnog scenariste na poslednjih nekoliko filmova. Reč je o vrlo zanimljvoj parafrazi Fordovih SEARCHERSa koja je vrlo eksplicitno oslonjena na ovaj klasik, i praktično ga je uključila u svoj izraz. 

Bidegainov film je mnogo kompleksniji nego što se čini, i tematizacija Divljeg Zapada u njemu nije samo kopča koja bi trebalo da ga poveže sa SEARCHERSima i da nagovesti gledaocu u kom ključu treba da gleda film. Naprotiv, odluka Bidegaina da glavni junaci dolaze iz porodice koja živi u Francuskoj i fetišizuje Divlji Zapad, američku country western tradiciju već ukazuje na dublji problem korozije nacionalne kulture, u kojoj onda ne čudi da ih kćer napušta sa svojim momkom Arapinom i odlazi da živi u šerijatskom braku.

Otac preuzima ulogu kauboja iz Fordovog filma i praktično uništava svoj život pokušajima da je pronađe. Kada ga svi napuste, uključujući i sina, doživljava tragediju i tada sin preuzima potragu za sestrom, završavajući u Avganistanu gde radi kao humanitarni radnik uporedo je tražeći.

Višegodišnja potraga data je vrlo efektno, bez natpisa koji sugerišu rpotok vremena već ga označava promenama u političkim odnosima, pre svega raznim nivoima Rata protiv terorizma koji je krenuo posle 11. septembra.

Sukob između islamista i zapadnog sveta naravno ne zaobilazi ni junake ovog filma, pa razni vidovi radikalizacije ostavljaju svoje posledice i na njih.

Bidegain je svoj film strukturirao kao moderni vestern, međutim pošto se ne dešava na Divljem Zapadu onda on u sebi sadrži elemente pastoralne i urbane misterije, road movieja, ali na kraju u Avganistanu nalazi elemente imaginarijuma koji mu otvaraju mogućnost da se razvije u punokrvni vestern u skoro svakom pogledu.

Izašao je u Kanu iste godine kada i DHEEPAN i na neki način LES COWBOYS se može tumačiti kao DHEEPANov mlađi sa kojim deli scenariste Bidegaina i Debrea (saradnik na prići je Abitbol).

Bidegainov rediteljski postupak je sasvim korektan i ono što je najupadljivije je da Bidegain ne režira kao scenarista, već ovaj film deluje kao ostvarenje nekog već prilično rutiniranog reditelja koji vlada naracijom, a u pojedinim detaljima čak nudi i vrlo zrela rešenja, recimo u načinu kako predstavlja protok vremena. Mlak prijem ovog filma je krajnje nepravedan i sigurno proističe iz toga što su neki od njegovih zahvata, naročito u odnosu na Forda percipirani krajnje površno. 

* * * 1/2 / * * * *