Pogledao sam 10 CLOVERFIELD LANE Dana Trachtenberga. Ovaj film umnogome ilustruje stanje savremenog žanrovskog filma. Naime, bez studija srednjebudžetni pa i niskobudžetni film teško može da dođe da bioskopa a 10 CLOVERFIELD LANE je radikalan primer toga. Naime, reč je o filmu koji jako teško da bi stigao u bioskope da ga nije preuzeo JJ Abrams i Paramount. Dakle, isti ovaj film je lako mogao biti malo prestižniji indie triler sa DTV sudbinom i nastupom na žanrovskim festivalima, ali preuzimanjem od strane studija postao je deo bizarne nove trke u kojoj se studiji nadmeću ne samo ko će imati najskuplji film nego i ko će imati najjeftiniji. Kultura mikrobudžeta koju je napravio Oren Peli a potom i Jason Blum očigledno razvija element kompeticije i među velikim studijima.
Međutim, 10 CLOVERFIELD LANE je na neki način umrežen sa CLOVERFIELDom Matta Reevesa i možemo ga posmtrati kao svojevrsni sidequel, “rođački” film, međutim preplitanje ova dva filma je gotovo perverzno. Naime, imamo zapravo apokaliptični triler smešten u istu apokalipsu koja se dešava u CLOVERFIELDu, svojevrsni univerzum koji razrađuje JJ Abrams kao jedan od pionira savremene “metaserijalnosti”, gde na svu sreću barem gledalac nije uslovljen gledanjem drugih filmova, ali u određenom smislu to insistiranje na univerzumu mene definitivno ispunjava nekom nelagodom.
Kad je reč o 10 CLOVERFIELD LANEu, krenulo je kao scenario pod nazivom CELLAR i moram priznati da je ovom filmu koji je sam po sebi high concept svakako doprinela ta kontaminacije CLOVERFIELDom.
Naime, CELLAR je scenario u kome nema praktično nijedan novi element, što ne bi bio greh da su ovi ostojeći scenaristički veštije reciklirani. Nažalost, nisu. Film ima niz početničkih grešaka, recimo “biografski” dijalog među junacima za koji je jasno da je ubačen kako bi premostio minutažu između dva plotpointa što je tipičan problem scenarista kada im ponestanu ideju između ključnih punktova.
Istovremeno film je podeljen na etape, slično Marvelovim filmovima, konflikti i situacije se postave a onda se reše i nema kontinuiranih linija priča koje bi se razvijale kroz ceo film. U određenom smislu 10 CLOVERFIELD LANE je sklepan scenaristički od tri već poznate ideje koje se mogu razraditi u ovakvom ambijentu.
Trachtenbergova realizacija je sigurna, korektna ali svakako da 10 CLOVERFIELD LANE nije u bilo kom smislu groundbreaking kao što je bio film Matta Reevesa. Ipak, mislim da dalji Trachtenbergov rad treba pratiti, u nadi da će snimiti i nešto po čemu će se izdvojiti.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment