CAPTAIN AMERICA: CIVIL WAR

Pogledao sam CAPTAIN AMERICA: CIVIL WAR Braće Russo. Po prvi put od zasnivanja Marvelovog filmskog univerzuma, zaintrigiran sam šta će se destiti u sledeća dva INIFINITY WAR filma, odnosno da li će u sledeća dva filma Cap kompletirati eluzivni “3G” trofej pošto je u prva četiri uspeo da poseduje babu i unuku iz iste kuće.

Osim toga, ne možemo reći da je ovo business as usual u Marvelovom filmskom univerzumu. Reditelji filma JOHN WICK su bili zaduženi za scene akcije i akcija je u ovom filmu znatno bolja od Marvelovog standarda. Iako i dalje pati od diskrepance između dramskih i akcionih delova, ovde za razliku od WINTER SOLDIERa sve izgleda kao da su film snimali isti ljudi sve vreme, tako da je recept braće Russo “TV epizode sa akcijom” sada prevedeniji u nešto što liči na film.

Nažalost, film nosi dosta duge dijaloške scene u kojima junaci mahom izgovaraju neke tupavosti pokušavajući da objasne svoj sukob. I svakako da bi svima bilo lakše da je film malo kraći, upravo zbog tih scena.

Ono što je zanimljivo je da zaprravo sada nema neke velike dileme zašto je Warner želeo da odmakne DAWN OF JUSTICE od CIVIL WARa. Naime, ovo su dva ista filma. Oba počinju incidentom u Africi koji rezultira saslušanjem pred vlastima, na kome eksplodira bomba, a sve je plan ludog genija bez supermoći da izazove sukob među superherojima.

Naravno, Braća Russo nemaju taj dar da sve to podjednako vešto insceniraju kao Zack Snyder, iako nota bene njihov film ima mesta “za disanje” za razliku od njegovog, ali svakako je zanimljivo videti kako DC i Marvel praktično u svoja dva glavna aduta nude suštinski istu priču, i u čemu se razlikuju.

Naime, iako Marvel već ima izgrađen univerzum, CIVIL WAR uvodi druge likove, i to na sličan način kao DAWN OF JUSTICE, dovodeći ih kao ispomoć u ključnoj borbi. U ovom slučaju to je Spider-Man. Pored ponovnog susreta Trenta Opalocha sa Afrikom, ovaj film donosi i vrlo sočan reunion nekadašnjeg glumačkog i ljubavnog para - Roberta Downeya i Marise Tomei, a Marisa naravno kao i uvek donosi puno šarma. iskreno se nadam da u novom Spider-Manu neće biti protraćena kao Emma Stone.

Ono zbog čega će CIVIL WAR biti uspešniji od DAWN OF JUSTICE nije samo u tome što je pravljen za decu i što je bitno lakši za praćenje, već pre svega zato što DC i Marvel imaju različitu percepciju svojih likova. Naime, DC se ponosi onim inovacijama koje su donosili autori poput Franka Millera, i transformacijama lika koje su tu usledile, dočim je Marvel skloniji da okameni svoje likove i okreće se njihovoj modernizovanoj verziji čisto da bi ih prilagodio tehnološkom progresu.

Otud, u DAWN OF JUSTICE gledaoci dobijaju Supermana koji nije baš u raspoloženju u kome ga znamo, dobijaju Batmana koji je na kraju svog životnog puta, dobijaju Lexa Luthora koji još uvek nije postao ono po čemu ga znamo. Rečju, DAWN OF JUSTICE odlazi znatno unapred u odnosu na likove, iako se paradoksalno time i vraća njihovim korenima - Superman na samim počecima lika nije leteo a Batman je ubijao ljude.

Marvelovi junaci su stalno u istom psihološkom stadijumu. Uprkos tome što je ovo već šesti film sa Iron Manom, on je i dalje u stanju da pobesni kada sazna ko mu je ubio mamu i tatu, iako bi do sada već morao da nauči da ne reaguje implusivno, iako u tom trenutku već zna da je Winter Soldier brainwashovan, on ne samo da postaje agresivan prema krivcu koji nije kriv već i prema okolini, pa i sebi. Isti takav je i Cap, i svi ostali. Likovi ne evoluiraju, otud su Braća Russo kao reditelji sitcoma zapravo pravo rešenje za ovu direkciju. Likovi se ne transformišu, oni su stalno isti, kao u sitkomu.

Međutim, na nivou produkta, verovatno je to ono što fanovi više žele od mračnih vizija i mutacija karaktera. To je šteta, ali to je očigledno tako. Marvel je ipak razrađena mašinerija tako da se iskreno nadam da DC neće pokušavati da ih pobedi u njihovoj igri jer to će dovesti do još mučnije uniformnosti filmova od one koja već postoji. 

* * 1/2 / * * * *