TED 2

Pogledao sam TED 2 Setha MacFarlanea. Nažalost, nastavak nije na nivou prvog filma, što zvuči kao opšte mesto da u ovom konkretnom slučaju nije došlo do vrlo jasnih promena u odnosu na original koje su uzrokovale slabiji rezultat. Za početak TED 2 je predug, sa ogromnim brojem dugih digresija koje funkcionišu manje ili više, ali naprosto ne zaslužuju mesto u filmu. TED 2 se previše opušta, i u tom smislu liči na stonersku komediju koja nije tehnički komplikovana za realizaciju, kao da je Ted još jedan od rediteljevih ortaka a ne skupi specijalni efekat. Međutim, ako imamo u vidu ambicije, onda ta lenjost prosečne stonerske komedije deluje kao priličan problem.

Posle mlako prihvaćenog ali zapravo jako dobrog A MILLION WAYS TO DIE IN THE WEST MacFarlane se pomalo izgubio u svojim autorskim pretenzijama i TED 2 jasno pokazuje da se od vrlo preciznog autora animacije pretvorio u reditelja koji ne mari previše za ritam i trajanje filma.

Određeni nivo samopouzdanja sigurno bazira na samom Tedu koji je sjajan lik, na velikoj duhovitosti koja postoji i u scenariju i u njegovoj vkalnoj interpretaciji, ali nažalost, nije svaki humor na nivou bioskopskog i u tom smislu, TED 2 u nekoliko navrata luta u pravcu sitkoma.

Sam koncept u kome se Ted javlja kao protagonista sudske drame o ljudskim pravima je zanimljiv, iako MacFarlane zapravo ponajmanje pravi satiru sudske drame i kulture ljudskih prava a neki detalji, u finalu na ComicConu deluju kao priličan larpurlartizam i nepotrebni omaž klasicima neme komedije.

Jedini krupan problem koji sam imao sa prvim filmom bilo je preveliko referisanje na aktuelne pop kulturne fenomene. TED 2 nastavlja tim putem, samo mi se čini da je ovog puta otišao u još dublju efemernost. 

Ukupno uzev, TED 2 je prijatno gledalačko iskustvo, ali kao film ima puno problema koji u spoju sa efemernošću pop kulturnih referenci daju daleko slabiji rezultat od mnogo disciplinovanijeg i preciznijeg prvog filma.

* * 1/2 / * * * *