Pogledao sam PURSUIT OF HAPPYNESS Gabriele Muccina, istinitu priču o usponu Chrisa Gardnera, berzanskog mešetara koji je u periodu dok nije ušao u finansijski sektor u jednom trenutku bio i beskućnik sa svojim petogodišnjim sinom. Ono što me je do sada sprečavalo da pogledam ovaj film iako sam fan Willa Smitha jeste ta aura "inspirational" priče koja mi je sugerisala da je reč o nečemu opričično gnjecavom. Međutim, film ne samo da nije gnjecav već je verovatno reč o jednoj od najvećih kritika američkog kapitalizma koja je verovatno nesvesno prodrla u samu srž problema.
Naime, moguće je da publika može da bude zadovoljna time što je eto čovek u jednoj fazi bio beskućnik sa petogodišnjim sinom a kasnije postao milioner. Međutim, njegov finansijski hepiend zapravo ne znači da je rešavanjem jedne sudbine rešen problem svih ostalih što bi po definiciji trebalo da bude poenta "inspirational filma".
Naime, Gardner je zapravo prešao put iz "realnog sektora" početkom osamdesertih i prešao u finansijski. Na tom putu je preživeo put od života u nižoj srednjoj klasi do života na ulici, i Muccino sistematski, dolar po dolar, pokazuje taj put. Nama takav sunovrat deluje potpuno neverovatno, ne samo zato što ne živimo u tako surovom kapitalizmu već nemamo iskustava ni sa tako nisko socijalizovanim građanima. Gardner praktično nema "nikog svog", živi potpuno sam sa užom porodicom koja je i bukvalno "osnovna ćelija" a u momentu i kada se ona raspadne, i žena ga napusti, on ostaje i bukvalno sam sa detetom.
Međutim, ovaj film je baziran na istinitoj priči i uprkos tome što je sasvim sigurno bilo određenih intervencija na njoj, u osnovi je verovatno sve išlo tako kako je prikazano mada ne u tom vremenskom razmaku, a sudeći pod Gardnerovim izjavama neki od najbizarnijih detalja u filmu su tačni.
Zanimljivi aspekti filma su pre svega mnogi detalj koji odstupaju od "inspirational" matrice - Gardner se jeste mučio, ali zapravo u poslu nije mnogo odstupao od onoga što su bili zahtevi firme, čak naprotiv svoju neopisivu muku je čuvao kao tajnu. Dakle, nije radio ništa "drugačije" od ostalih, samo je beskućništvom bio nateran da radi upornije i agresivnije. Zatim, promenio je situaciju za sebe ali ne i za druge. Čak bi se moglo reći da je prelaskom iz "realnog" u "finansijski" sektor prešao iz redova žrtava u redove dželata, da je iz redova onih koji trpe probleme prešao u red onih koji ih izazivaju.
Otud, PURSUIT OF HAPPYNESS je priča o tome da zapravo spas leži samo u tome da čovek zameni tabor, ali da osnovni odnos dominacije neće izmeniti. Vrlo je verovatno da je fokus autora bio na ličnoj drami, što je potpuno logično i očekivano, ali posle ekonomske krize koja se pojavila u međuvremenu i novog talasa beskućnika "who used to be somebody" i ovaj film zaslužuje novo čitanje.
Smešten u 1981. film usputno dotiče i eru raznih tehnoloških bubble projekata koji su u tom periodu cvetali ali i brzo nestajali. Tako recimo junak prodaje medicinsku opremu koja je "revolucionarna" ali istovremeno i nepotrebna, a početak osamdesetih je bio zlatna era takvih proizvoda.
Muccinov rediteljski koncept je zanimljiv. Naime, pokušava da maksimalno iskoristi fizičku predispoziciju Willa Smitha kao akcionog heroja, iako ovo nije film o akcionom heroju kroz niz zanimljivo osmišljenih "fizičkih" prepreka i komplikacija koje se postavljaju pred junaka. Ovo je zanimljivo preplitanje evropske i američke poetike jer je Willov fizički izraz iskovan u američkim filmovima ovde rekontekstualizovan u gotovo tatijevski postupak, doduše bez tatijevskog apsurda i komike. S druge strane, ako imamo u vidu Willa Smitha u ulozi crnca koji pokušava da uspe u belačkom biznisu, fiolm kao da govori da crnac mora i fizički da se dokaže pa makar tražio i kancelarijski posao.
U pogledu samo tretmana Smitha na ekranu, Muccino ga drži u mnogo širim planovima nego što smo navikli u filmovima koji su Big Willyja imali kao zvezdu. Međutim, Will Smith je u centru filma i njegova uloga drži ceo film na nogama, i sprečava ga da sklizne u neželjenu sentimentalnost. Doza sentimentalnosti je dodatno umanjena gledanjem filma posle izbijanja ekonomske krize, naravno.
Iako sam ubeđen da recepcija ovog filma kod iole mislećeg gledaoca, a naročito u ovim okolnostima, ne može biti drugačija od ovog tumačenja, čini mi se da će i publika koja nema problem da poistopveti bogaćenje sa hepiendom primećivati ove kontradikcije gledajući film. U pogledu izbora teme, PURSUIT OF HAPPYNESS je jedan od onih radova koji su kvalifikovali Smitha u red istinskih zvezda jer ne samo da je reč o filmu sa pričom i angažmanom već je reč o materijalu koji je postao blokbaster iako nije imao predispozicije za tako nešto.
Smithov sin Jaden je glumio u ovom filmu i zanimljivo je kako je samo nekoliko godina kasnije upravo on od znaka Smithove snage u PURSUIT OF HAPPYNESS bio jedan od glavnih udaraca i na njegov status zvezde u filmu AFTER EARTH, a zatim i na njegov porodični imidž zbog neodmerenih izjava. Ako imamo u vidu konzumeristički aspekt jadenovih neodmerenih izjava, čini se kao da su ga pouke ovog filma zaobišle, ili upravo suprotno, kao da je film precizniji nego što izgleda iz daljine.
* * * / * * * *
Naime, moguće je da publika može da bude zadovoljna time što je eto čovek u jednoj fazi bio beskućnik sa petogodišnjim sinom a kasnije postao milioner. Međutim, njegov finansijski hepiend zapravo ne znači da je rešavanjem jedne sudbine rešen problem svih ostalih što bi po definiciji trebalo da bude poenta "inspirational filma".
Naime, Gardner je zapravo prešao put iz "realnog sektora" početkom osamdesertih i prešao u finansijski. Na tom putu je preživeo put od života u nižoj srednjoj klasi do života na ulici, i Muccino sistematski, dolar po dolar, pokazuje taj put. Nama takav sunovrat deluje potpuno neverovatno, ne samo zato što ne živimo u tako surovom kapitalizmu već nemamo iskustava ni sa tako nisko socijalizovanim građanima. Gardner praktično nema "nikog svog", živi potpuno sam sa užom porodicom koja je i bukvalno "osnovna ćelija" a u momentu i kada se ona raspadne, i žena ga napusti, on ostaje i bukvalno sam sa detetom.
Međutim, ovaj film je baziran na istinitoj priči i uprkos tome što je sasvim sigurno bilo određenih intervencija na njoj, u osnovi je verovatno sve išlo tako kako je prikazano mada ne u tom vremenskom razmaku, a sudeći pod Gardnerovim izjavama neki od najbizarnijih detalja u filmu su tačni.
Zanimljivi aspekti filma su pre svega mnogi detalj koji odstupaju od "inspirational" matrice - Gardner se jeste mučio, ali zapravo u poslu nije mnogo odstupao od onoga što su bili zahtevi firme, čak naprotiv svoju neopisivu muku je čuvao kao tajnu. Dakle, nije radio ništa "drugačije" od ostalih, samo je beskućništvom bio nateran da radi upornije i agresivnije. Zatim, promenio je situaciju za sebe ali ne i za druge. Čak bi se moglo reći da je prelaskom iz "realnog" u "finansijski" sektor prešao iz redova žrtava u redove dželata, da je iz redova onih koji trpe probleme prešao u red onih koji ih izazivaju.
Otud, PURSUIT OF HAPPYNESS je priča o tome da zapravo spas leži samo u tome da čovek zameni tabor, ali da osnovni odnos dominacije neće izmeniti. Vrlo je verovatno da je fokus autora bio na ličnoj drami, što je potpuno logično i očekivano, ali posle ekonomske krize koja se pojavila u međuvremenu i novog talasa beskućnika "who used to be somebody" i ovaj film zaslužuje novo čitanje.
Smešten u 1981. film usputno dotiče i eru raznih tehnoloških bubble projekata koji su u tom periodu cvetali ali i brzo nestajali. Tako recimo junak prodaje medicinsku opremu koja je "revolucionarna" ali istovremeno i nepotrebna, a početak osamdesetih je bio zlatna era takvih proizvoda.
Muccinov rediteljski koncept je zanimljiv. Naime, pokušava da maksimalno iskoristi fizičku predispoziciju Willa Smitha kao akcionog heroja, iako ovo nije film o akcionom heroju kroz niz zanimljivo osmišljenih "fizičkih" prepreka i komplikacija koje se postavljaju pred junaka. Ovo je zanimljivo preplitanje evropske i američke poetike jer je Willov fizički izraz iskovan u američkim filmovima ovde rekontekstualizovan u gotovo tatijevski postupak, doduše bez tatijevskog apsurda i komike. S druge strane, ako imamo u vidu Willa Smitha u ulozi crnca koji pokušava da uspe u belačkom biznisu, fiolm kao da govori da crnac mora i fizički da se dokaže pa makar tražio i kancelarijski posao.
U pogledu samo tretmana Smitha na ekranu, Muccino ga drži u mnogo širim planovima nego što smo navikli u filmovima koji su Big Willyja imali kao zvezdu. Međutim, Will Smith je u centru filma i njegova uloga drži ceo film na nogama, i sprečava ga da sklizne u neželjenu sentimentalnost. Doza sentimentalnosti je dodatno umanjena gledanjem filma posle izbijanja ekonomske krize, naravno.
Iako sam ubeđen da recepcija ovog filma kod iole mislećeg gledaoca, a naročito u ovim okolnostima, ne može biti drugačija od ovog tumačenja, čini mi se da će i publika koja nema problem da poistopveti bogaćenje sa hepiendom primećivati ove kontradikcije gledajući film. U pogledu izbora teme, PURSUIT OF HAPPYNESS je jedan od onih radova koji su kvalifikovali Smitha u red istinskih zvezda jer ne samo da je reč o filmu sa pričom i angažmanom već je reč o materijalu koji je postao blokbaster iako nije imao predispozicije za tako nešto.
Smithov sin Jaden je glumio u ovom filmu i zanimljivo je kako je samo nekoliko godina kasnije upravo on od znaka Smithove snage u PURSUIT OF HAPPYNESS bio jedan od glavnih udaraca i na njegov status zvezde u filmu AFTER EARTH, a zatim i na njegov porodični imidž zbog neodmerenih izjava. Ako imamo u vidu konzumeristički aspekt jadenovih neodmerenih izjava, čini se kao da su ga pouke ovog filma zaobišle, ili upravo suprotno, kao da je film precizniji nego što izgleda iz daljine.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment