Pogledao sam APRIL APOCALYPSE Jarreta Tarnola, još jednu zombie komediju koja se pojavila u ovoj već prilično iscrpljenoj žili američkog nezavisnog filma. Koliko su zombie filmovi u jednom trenutku, kada je revival počinjao, imali nakupljene ideje i stavove, i reklo bi se da su autori i imali šta da kažu i stekli nove tehnike kako da prikažu ove pojave, sada su miteme već potpuno potrošene, s tim što nisu smeštene na marginu, u ortodoksni horor i samim tim sklone odlasku u hibernaciju već su emancipovane kao mejnstrim, kao legitiman komičarski fah, kao obavezna figura za debitante koji žele da privuku pažnju i reklo bi se da su zombiji na filmu postali pogubiniji po filmu nego po junake koje pokušavaju da ujedu.
Kada imamo sve to u vidu, APRIL APOCALYPSE je simpatičan indie film koji ne nudi mnogo razloga za ukidanje filmskih zombija, ali ne nudi ni puno prostora za ohrabrenje. Braća Tarnol spadaju među one koji žele da zombije pomere u drugi žanrovski milje i pretvore ga u okidač za psihološke tenzije i u ovom slučaju to su pitanja sazrevanja, odrastanja, prvih ljubavi, upornosti i sl.
Tarnolovi žele da se bave ovim temama i da budu cool i da se plasiraju na žanrovske festivale i da se nekako probiju, pa imajući sve to u vidu, APRIL APOCALYPSE zapravo da ispuni sve te zahteve. Dakle, likovi su zanimljivi, glumci su odlični, realizacija je u pogledu inscenacije, ritma i atmosfere vrlo korektna, ako imamo u vidu budžet, i u nekoliko situacija Tarnolovi pokazuju da umeju da rade "k'o matori".
Dakle, APRIL APOCALYPSE je za razliku od većine aktuelnih zombi pokušaja barem dobar film, a to naročito važi za indie scenu gde ima i finih filmova i potpunih promašaja. Recimo, pozitivan primer je BATTERY a negativnih je mnogo više sa LIFE AFTER BETH na čelu.
APRIL APOCALYPSE je recimo sve ono što je LIFE AFTER BETH želeo da bude a nije mogao uprkos sjajnoj podeli koja je okupljena. I to je pohvala jer je ovo neuporedivo skromniji film, mnogo manje etabliranih ljudi.
Međutim, ključno pitanje nije da li je APRIL APOCALYPSE sve ono što je LIFE AFTER BETH hteo da bude već zašto uopšte neko želi da snima LIFE AFTER BETH, dobar ili loš?
* * * / * * * *
Kada imamo sve to u vidu, APRIL APOCALYPSE je simpatičan indie film koji ne nudi mnogo razloga za ukidanje filmskih zombija, ali ne nudi ni puno prostora za ohrabrenje. Braća Tarnol spadaju među one koji žele da zombije pomere u drugi žanrovski milje i pretvore ga u okidač za psihološke tenzije i u ovom slučaju to su pitanja sazrevanja, odrastanja, prvih ljubavi, upornosti i sl.
Tarnolovi žele da se bave ovim temama i da budu cool i da se plasiraju na žanrovske festivale i da se nekako probiju, pa imajući sve to u vidu, APRIL APOCALYPSE zapravo da ispuni sve te zahteve. Dakle, likovi su zanimljivi, glumci su odlični, realizacija je u pogledu inscenacije, ritma i atmosfere vrlo korektna, ako imamo u vidu budžet, i u nekoliko situacija Tarnolovi pokazuju da umeju da rade "k'o matori".
Dakle, APRIL APOCALYPSE je za razliku od većine aktuelnih zombi pokušaja barem dobar film, a to naročito važi za indie scenu gde ima i finih filmova i potpunih promašaja. Recimo, pozitivan primer je BATTERY a negativnih je mnogo više sa LIFE AFTER BETH na čelu.
APRIL APOCALYPSE je recimo sve ono što je LIFE AFTER BETH želeo da bude a nije mogao uprkos sjajnoj podeli koja je okupljena. I to je pohvala jer je ovo neuporedivo skromniji film, mnogo manje etabliranih ljudi.
Međutim, ključno pitanje nije da li je APRIL APOCALYPSE sve ono što je LIFE AFTER BETH hteo da bude već zašto uopšte neko želi da snima LIFE AFTER BETH, dobar ili loš?
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment