Pogledao sam film Восьмерка Alekseja Učitelja, i moram priznati da odavno nisam bio ovako razočaran. Posle impresivnog filma Kраи sa kojim je izbio u prvu ligu ruskih reditelja što se mene tiče, pa čak i na njen vrh, posle Bikovljevog filma Maиор koji je producirao, Učitelj je u potpuno podbacio.
Восьмерка je ekranizacija proze Zahara Prilepina, iako scenario ni po čemu ne pokazuje da je morao biti baziran na nečemu što nije scenario, možda zato što izgleda kao da je sastavljen od polovnih delova mase loših rip-offova čak ne toliko ni američkog koliko krimića u celini.
Priča o četiri pripadnika OMONa koji upadaju u sukob sa bahatom ekipom lokalnog tajkuna je naivna do nivoa parodije, ali nije reč o parodiji. Učiteljev rediteljski koncept je naivan, tek povremeno reklamdžijski ispoliran ali sa lošim rešenjima u svakoj malo težoj sceni psihološke ili ljubavne razmene. Isto tako, neverovatno je kako je reditelj sa ogromnim iskustvom u domenu rokenrol klipova i dokumentaraca tako nevešt u prikazu clubbinga.
Iako je Восьмерка mnogo jeftiniji film nego što je bio Kраи, mislim da ipak nema opravdanja za ovliku rediteljsku regresiju kod Učitelja, jer u tom filmu, on ne samo da je snimio fizički impresivno delo, već je i u psihološkim aspektima odnosa među likovima bio superioran.
Od Prilepina bi se očekivalo da ponudi bar neku jaču socijalnu kritiku, ali toga ovde nema osim na nivou opšteg mesta koje se javlja u svakoj priči gde se sukobe momci iz radničke klase i oni koji su na sumnjiv način postali bogati. Ovakav film bi se mogao snimiti i u Srbiji sa momcima iz Žandarmerije koji se u Rumi peglaju sa lokalnim moćnicima, i u Danskoj, i u Americi, ali to nije plod univerzalnosti teme već potrošenosti opštih mesta u kojima se Učitelj izražava.
Восьмерка je film koji može da se dopadne samo onima koji ili ne poznaju mišićavi mačo-film ili smatraju da se u toj formi ne mogu proizvesti značajna dela.
* 1/2 / * * * *
Восьмерка je ekranizacija proze Zahara Prilepina, iako scenario ni po čemu ne pokazuje da je morao biti baziran na nečemu što nije scenario, možda zato što izgleda kao da je sastavljen od polovnih delova mase loših rip-offova čak ne toliko ni američkog koliko krimića u celini.
Priča o četiri pripadnika OMONa koji upadaju u sukob sa bahatom ekipom lokalnog tajkuna je naivna do nivoa parodije, ali nije reč o parodiji. Učiteljev rediteljski koncept je naivan, tek povremeno reklamdžijski ispoliran ali sa lošim rešenjima u svakoj malo težoj sceni psihološke ili ljubavne razmene. Isto tako, neverovatno je kako je reditelj sa ogromnim iskustvom u domenu rokenrol klipova i dokumentaraca tako nevešt u prikazu clubbinga.
Iako je Восьмерка mnogo jeftiniji film nego što je bio Kраи, mislim da ipak nema opravdanja za ovliku rediteljsku regresiju kod Učitelja, jer u tom filmu, on ne samo da je snimio fizički impresivno delo, već je i u psihološkim aspektima odnosa među likovima bio superioran.
Od Prilepina bi se očekivalo da ponudi bar neku jaču socijalnu kritiku, ali toga ovde nema osim na nivou opšteg mesta koje se javlja u svakoj priči gde se sukobe momci iz radničke klase i oni koji su na sumnjiv način postali bogati. Ovakav film bi se mogao snimiti i u Srbiji sa momcima iz Žandarmerije koji se u Rumi peglaju sa lokalnim moćnicima, i u Danskoj, i u Americi, ali to nije plod univerzalnosti teme već potrošenosti opštih mesta u kojima se Učitelj izražava.
Восьмерка je film koji može da se dopadne samo onima koji ili ne poznaju mišićavi mačo-film ili smatraju da se u toj formi ne mogu proizvesti značajna dela.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment