Pogledao sam L'ESQUIVE Abdellatifa Kechichea, vrlo zanimljivu i slojevitu melodramu o emigrantskoj omladini u pariskim predgrađima. U ovom filmu Kechiche je daleko više okrenut naturalizmu i workshop-glumi naturščika nego u svom kanskom pobedniku BLUE IS THE WARMEST COLOR koji smatram svojevrsnim povratkom konvencionalne melodrame u tokove najuglednijih festivala. L' ESQUIVE je potpuno drugačiji, sniman je sa više kamera, iz ruke. sa vrlo energičnom montažom kojom Kechiche dodaje neposrednost, sirovost i upravlja gledaočevu pažnju.
Film je višeslojan upravo zbog toga što Kechiche istovremeno snima spontanu glumačku igru naturščika na zatečenim lokacijama i savršeno kontroliše sugestivnost njihovih odnosa i slika koje ih predočavaju. Iako po običaju, Kechiche nije nežan u pogledu trajanja filma - priči kojoj bi većina reditelja dala devedeset minuta, on daje puna dva sata - međutim u L'ESQUIVE je vrlo dinamičan i vibrantan.
U pogledu scenarističke supstance pošto je u slučaju ovakvih filmova teško govoriti o konvencionalno postavljenom dramskom predlošku, Kechiche postiže redak podvig - naime, priča o magrebljanskim tinejdžerima u Francuskoj koji se zbližavaju spremajući školsku predstavu po Marivauxu deluje kao stopostotna politički korektna bljuvotina ali kod Kechichea rezultira nečim potpuno obrnutim - naime, L'ESQUIVE je studija teatralnosti i kodifikacije u savremenosti omladine iz magrebljanske dijaspore koja po mnogo čemu prevazilazi Marivauxove klasicističke postavke.
U doba kada su filmovi sa naturščicima tzv. "talas snimanja naroda" postali standard, Kechiche je preteča koja pokazuje kako je u takvoj formi moguće proizvesti visoko sofisticiran sadržaj.
Tokom gledanja filma prvo sam pomislio da gubim razum a potom da se sa ulice čuje pesma Nedeljka Bilkića "Odmori se majko" u sceni školske proslave.
Međutim, ne, Kechiche je zapravo iskoristio Bilkića na soundtracku pre nego što će KLIP i VARVARI uvesti folk na velika vrata kao vid dočaravanja stvarnosti.
* * * * / * * * *
Film je višeslojan upravo zbog toga što Kechiche istovremeno snima spontanu glumačku igru naturščika na zatečenim lokacijama i savršeno kontroliše sugestivnost njihovih odnosa i slika koje ih predočavaju. Iako po običaju, Kechiche nije nežan u pogledu trajanja filma - priči kojoj bi većina reditelja dala devedeset minuta, on daje puna dva sata - međutim u L'ESQUIVE je vrlo dinamičan i vibrantan.
U pogledu scenarističke supstance pošto je u slučaju ovakvih filmova teško govoriti o konvencionalno postavljenom dramskom predlošku, Kechiche postiže redak podvig - naime, priča o magrebljanskim tinejdžerima u Francuskoj koji se zbližavaju spremajući školsku predstavu po Marivauxu deluje kao stopostotna politički korektna bljuvotina ali kod Kechichea rezultira nečim potpuno obrnutim - naime, L'ESQUIVE je studija teatralnosti i kodifikacije u savremenosti omladine iz magrebljanske dijaspore koja po mnogo čemu prevazilazi Marivauxove klasicističke postavke.
U doba kada su filmovi sa naturščicima tzv. "talas snimanja naroda" postali standard, Kechiche je preteča koja pokazuje kako je u takvoj formi moguće proizvesti visoko sofisticiran sadržaj.
Tokom gledanja filma prvo sam pomislio da gubim razum a potom da se sa ulice čuje pesma Nedeljka Bilkića "Odmori se majko" u sceni školske proslave.
Međutim, ne, Kechiche je zapravo iskoristio Bilkića na soundtracku pre nego što će KLIP i VARVARI uvesti folk na velika vrata kao vid dočaravanja stvarnosti.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment