Upros strašnom išijasu nisam odoleo da ne pogledam THE LEGO MOVIE Phila Lorda i Christophera Millera. Njih dvojica su načeli ogroman kredit koji su kod mene stekli sa filmom CLOUDY WITH A CHANCE OF MEATBALLS potonjim igranim pokušajima, s tim što je BROOKLY NINE-NINE ipak na kraju postao serija koju pratim, ali sa THE LEGO MOVIE se vraćaju na svoje mesto. Prvi film koji mi pada na pamet kao referenca je WRECK IT RALPH i uprkos tome što je THE LEGO MOVIE vrlo kvalitetan a po postupku sličan, ipak čini mi se da ne dobacuje sasvim do dometa ovog Disneyevog filma, između ostalog i zato što je pred Lorda i Millera postavljen gotovo nemoguć zadatak, kako da ožive Lego kockice.
Lego kockice su već decenijama inspiracija pretežno amaterskih radova u raznim žanrovima i u formi stop-motiona, dakle ovo im nije prvi put da se pojavljuju na filmu. Ali su isto tako i kompjuterske igre imale puno ekranizacija ali su tek u WRECK IT RALPHu dobile svoju krajnju filmsku sliku. Naime, Lord i Miller se za razliku od ostalih ekranizacija igračaka ne bave osmišljavanjem narativa za nemaštovitu decu niti narativima koji treba da posluže kao atraktivna predistorija-mamipara za kupovinu neke igračke, već ulazi u samu suštinu igračkog ugođaja. Dakle, Lord i Miller su snimili film koji je narativ o igranju, i narativ o tome kako se treba igrati a ne konkretno uputstvo koje će promovisati ovu ili onu liniju igračaka.
Kao dete sam voleo Lego kockice, ali već dve i po decenije nisam bio u dodiru sa njima, osim kao kupac poklona za drugu decu. Međutim, THE LEGO MOVIE je uspeo da me vrati u period kada sam se sa njima igao i da me suoči sa pojedinim dilemama sa kojima sam se suočavao kad god bih se susreo sa "suvišnom slobodom" koje one nude. Otud, osim vrlo bezobraznog i briljantnog kraja filma, THE LEGO MOVIE istovremeno i jeste i nije generacijski film. Jeste jer govori o konkretnom životnom periodu koji svako od nas može vezati za neku generaciju, ali su Lego kocke uspele da se nametnu kao trajna vrednost i verujem da će ovaj film biti među onim dečjim klasicima koji će lako obnavljati svoju publiku.
Sama priča je obogaćena readymade likovima koji se mogu razumeti i bez predznanja, premda naravno, ono može biti korisno, i pokazuje da je Lego u velikoj sinergiji sa Holivudom, kao da je i zbog velikog broja kopija na tržištu morao da snagu pokaže kroz to što će kupce privlačiti uspostavljenim brendovima. Kao neko ko se igrao Lego kockicama u vreme kada su one bile samo kockice bez brendiranja i oslonaca u pop kulturi, mogu da kažem da je to bio jedini deo filma sa kojim se nisam identifikovao i da bi otišao još za klasu iznad da se nije poslužio tim detaljima. Međutim, nota bene, glavni likovi u ovom filmu jesu "obične" kockice koje se nametnu da postanu heroji.
Animacija je dinamična, u potpunosti koristi sve ono što nude kockice kao inspiracija i što je najvažnije omogućuje da se vežemo za likove u formi Lego čovečuljaka. To mi je delovalo kao najveći problem u trejleru ali Lord i Miller su uspeli. Isto tako, ceo zaplet koji se oslanja na MATRIX u sebi nosi dosta reaktuelizovanog Occupy šmeka čime se nadovezuje na pokazanu subverzivsnot Warnerove animacije iz danteovog LOONEY TUNES: BACK IN ACTION.
Film obiluje gegovima za gledaoce svih uzrasta, dakle ima crossover potencijal za sve ljubitelje animiranog filma a ne samo Lego entuzijaste. Lord i Miller su posle buđenja Sonyjeve animacije, učinili isto i za Warner, u kome su počeli da rade za animatorski brain trust koji treba da bude odgovor na slično Pixarovo telo. I zbilja, poslednjih nekoliko godina, od WRECK IT RALPH preko CLOUDY WITH A CHANCE OF MEATBALLS i THE LEGO MOVIE, Pixar više nije onako dominantan kao što je bio.
* * * 1/2 / * * * *
Lego kockice su već decenijama inspiracija pretežno amaterskih radova u raznim žanrovima i u formi stop-motiona, dakle ovo im nije prvi put da se pojavljuju na filmu. Ali su isto tako i kompjuterske igre imale puno ekranizacija ali su tek u WRECK IT RALPHu dobile svoju krajnju filmsku sliku. Naime, Lord i Miller se za razliku od ostalih ekranizacija igračaka ne bave osmišljavanjem narativa za nemaštovitu decu niti narativima koji treba da posluže kao atraktivna predistorija-mamipara za kupovinu neke igračke, već ulazi u samu suštinu igračkog ugođaja. Dakle, Lord i Miller su snimili film koji je narativ o igranju, i narativ o tome kako se treba igrati a ne konkretno uputstvo koje će promovisati ovu ili onu liniju igračaka.
Kao dete sam voleo Lego kockice, ali već dve i po decenije nisam bio u dodiru sa njima, osim kao kupac poklona za drugu decu. Međutim, THE LEGO MOVIE je uspeo da me vrati u period kada sam se sa njima igao i da me suoči sa pojedinim dilemama sa kojima sam se suočavao kad god bih se susreo sa "suvišnom slobodom" koje one nude. Otud, osim vrlo bezobraznog i briljantnog kraja filma, THE LEGO MOVIE istovremeno i jeste i nije generacijski film. Jeste jer govori o konkretnom životnom periodu koji svako od nas može vezati za neku generaciju, ali su Lego kocke uspele da se nametnu kao trajna vrednost i verujem da će ovaj film biti među onim dečjim klasicima koji će lako obnavljati svoju publiku.
Sama priča je obogaćena readymade likovima koji se mogu razumeti i bez predznanja, premda naravno, ono može biti korisno, i pokazuje da je Lego u velikoj sinergiji sa Holivudom, kao da je i zbog velikog broja kopija na tržištu morao da snagu pokaže kroz to što će kupce privlačiti uspostavljenim brendovima. Kao neko ko se igrao Lego kockicama u vreme kada su one bile samo kockice bez brendiranja i oslonaca u pop kulturi, mogu da kažem da je to bio jedini deo filma sa kojim se nisam identifikovao i da bi otišao još za klasu iznad da se nije poslužio tim detaljima. Međutim, nota bene, glavni likovi u ovom filmu jesu "obične" kockice koje se nametnu da postanu heroji.
Animacija je dinamična, u potpunosti koristi sve ono što nude kockice kao inspiracija i što je najvažnije omogućuje da se vežemo za likove u formi Lego čovečuljaka. To mi je delovalo kao najveći problem u trejleru ali Lord i Miller su uspeli. Isto tako, ceo zaplet koji se oslanja na MATRIX u sebi nosi dosta reaktuelizovanog Occupy šmeka čime se nadovezuje na pokazanu subverzivsnot Warnerove animacije iz danteovog LOONEY TUNES: BACK IN ACTION.
Film obiluje gegovima za gledaoce svih uzrasta, dakle ima crossover potencijal za sve ljubitelje animiranog filma a ne samo Lego entuzijaste. Lord i Miller su posle buđenja Sonyjeve animacije, učinili isto i za Warner, u kome su počeli da rade za animatorski brain trust koji treba da bude odgovor na slično Pixarovo telo. I zbilja, poslednjih nekoliko godina, od WRECK IT RALPH preko CLOUDY WITH A CHANCE OF MEATBALLS i THE LEGO MOVIE, Pixar više nije onako dominantan kao što je bio.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment