Ne znam kada je poslednji put John Reynolds pustio suzu gledajući film, ali mislim da sam našao naslov koji će rasplakati ovog junaka.
Jedini način da se čovek pročisti posle gledanja tri sata BLUE IS THE WARMEST COLOR jeste da pogleda dva i po sata filma TYMAH Artema Aleksenjka i Ivana Šurkoveckog. Reč je zapravo o dvoipočasovnom filmu izmontiranom iz televizijske mini-serije što se po samom kvalitetu filma inače ne oseća jer su režija, gluma i dizajn apsolutno na bioskopskom nivou.
Jako je teško definisati šta je TYMAH ali rečju, to je film koji je VOJNA AKADEMIJA trebalo da bude da su je realizovali ljudi kojima funkcionišu mozak i testisi. Međutim, ako uđemo u konkretniji opis, ovo je film koji meša premise nečega što bi bila VOJNA AKADEMIJA i FINAL COUNTDOWN Dona Taylora, fanovima VHSa poznatog kao ODBROJAVANJE NA NIMICU.
Zašto uzimam VOJNU AKADEMIJU a ne HEARTBREAK RIDGE ili neki drugi film o pešadijskoj obuci kao referencu? Pre svega zato što TYMAH donosi odnos prema vojsci koji je nama bliži. Film je militaristički ali smešta vojsku u istorijski kontekst, daje joj odbrambenu ulogu ne uvodi je u vanvremenske okvire profesionalizma, kao recimo Clint Eastwood.
Priča je jednostavna. Grupa vojnika savremene ruske vojske zaluta u maglovitu šumu i naiđe na selo koje su naizgled okupirali Nemci iz Drugog svetskog rata. Radosni, misleći da su to statisti iz nekog ratnog filma prilaze selu. Ali kada "Švabe iz dotiranog filma" zapucaju bojevom municijom, junaci shvataju da su zapravo nekako dospeli u sred Otadžbinskog rata.
I tada se suočavaju sa potpunim paklom onoga kako je rat izgledao na teritoriji SSSRa, dakle strašne borbe, strašna represija okupatora, požrtvovana borba partizana i jedan detalj koji bi mogao promeniti istoriju - iako nemaju bojeve metke (device koji znamo iz SOUTHERN COMFORT) oni imaju "kalašnjikove" (ali AK-74 koji je 5,54mm ne 7,62) i oni bi, ako padnu Nemcima u ruke mogli promeniti tok rata.
Film počinje kao relativno lenji crowdpleaser o razbarušenim vojnicima koji hvataju krivine ali se potom pretvara u prilično košmarnu akciju sa enormnim body countom u kome naravno momci moraju da primene sve što su naučili u obuci i shvataju zašto je vojska važna. Kad je reč o body countu, prilično me je iznenadio pošto mi ovo na početku opšte nije delovalo kao film u kome će se mnogo ginuti, naročito ne da će ginuti glavni junaci.
U formalnom pogledu, za razliku od STALJINGRADA koji pokušava da se izrazi na bezmalo zacksnyderovski način, TYMAH je umnogome old school, sa strukturom pripovedanja, pre svega osnovnom temom hronomocije koja je postavljena gotovo kao u sovjetskom filmu. Meni taj retro-šmek uvođenja osnovne premise nije smetao, naročito jer junaci postave većinu očekivanih pitanja o svojoj situaciji i ponašaju se relativno "inteligentno" spram svog osnovnog problema.
Koliko vidim po informacijama dostupnim na internetu, serija TYMAH nije bitno duža od filma, štaviše možda razliku u dužini čine špice i rekapitulacije po epizodama. No, sasvim sigurno, ovo mora biti izvanredna, recimo četvorodelna mini-serija.
Premijera 2010. godine sugeriše da je TUMAN napravljen u povodu 65. godišnjice Otadžbinskog rata. Premijera ovog ostvarenja sa budžetom od tri miliona dolara održana je 9. maja i verujem da je reč o naručenom projektu. Srećom, Aleksenjko i Šurkovecki su se snašli kao da im je lični, autorski, projekat.
* * * / * * * *
Jedini način da se čovek pročisti posle gledanja tri sata BLUE IS THE WARMEST COLOR jeste da pogleda dva i po sata filma TYMAH Artema Aleksenjka i Ivana Šurkoveckog. Reč je zapravo o dvoipočasovnom filmu izmontiranom iz televizijske mini-serije što se po samom kvalitetu filma inače ne oseća jer su režija, gluma i dizajn apsolutno na bioskopskom nivou.
Jako je teško definisati šta je TYMAH ali rečju, to je film koji je VOJNA AKADEMIJA trebalo da bude da su je realizovali ljudi kojima funkcionišu mozak i testisi. Međutim, ako uđemo u konkretniji opis, ovo je film koji meša premise nečega što bi bila VOJNA AKADEMIJA i FINAL COUNTDOWN Dona Taylora, fanovima VHSa poznatog kao ODBROJAVANJE NA NIMICU.
Zašto uzimam VOJNU AKADEMIJU a ne HEARTBREAK RIDGE ili neki drugi film o pešadijskoj obuci kao referencu? Pre svega zato što TYMAH donosi odnos prema vojsci koji je nama bliži. Film je militaristički ali smešta vojsku u istorijski kontekst, daje joj odbrambenu ulogu ne uvodi je u vanvremenske okvire profesionalizma, kao recimo Clint Eastwood.
Priča je jednostavna. Grupa vojnika savremene ruske vojske zaluta u maglovitu šumu i naiđe na selo koje su naizgled okupirali Nemci iz Drugog svetskog rata. Radosni, misleći da su to statisti iz nekog ratnog filma prilaze selu. Ali kada "Švabe iz dotiranog filma" zapucaju bojevom municijom, junaci shvataju da su zapravo nekako dospeli u sred Otadžbinskog rata.
I tada se suočavaju sa potpunim paklom onoga kako je rat izgledao na teritoriji SSSRa, dakle strašne borbe, strašna represija okupatora, požrtvovana borba partizana i jedan detalj koji bi mogao promeniti istoriju - iako nemaju bojeve metke (device koji znamo iz SOUTHERN COMFORT) oni imaju "kalašnjikove" (ali AK-74 koji je 5,54mm ne 7,62) i oni bi, ako padnu Nemcima u ruke mogli promeniti tok rata.
Film počinje kao relativno lenji crowdpleaser o razbarušenim vojnicima koji hvataju krivine ali se potom pretvara u prilično košmarnu akciju sa enormnim body countom u kome naravno momci moraju da primene sve što su naučili u obuci i shvataju zašto je vojska važna. Kad je reč o body countu, prilično me je iznenadio pošto mi ovo na početku opšte nije delovalo kao film u kome će se mnogo ginuti, naročito ne da će ginuti glavni junaci.
U formalnom pogledu, za razliku od STALJINGRADA koji pokušava da se izrazi na bezmalo zacksnyderovski način, TYMAH je umnogome old school, sa strukturom pripovedanja, pre svega osnovnom temom hronomocije koja je postavljena gotovo kao u sovjetskom filmu. Meni taj retro-šmek uvođenja osnovne premise nije smetao, naročito jer junaci postave većinu očekivanih pitanja o svojoj situaciji i ponašaju se relativno "inteligentno" spram svog osnovnog problema.
Koliko vidim po informacijama dostupnim na internetu, serija TYMAH nije bitno duža od filma, štaviše možda razliku u dužini čine špice i rekapitulacije po epizodama. No, sasvim sigurno, ovo mora biti izvanredna, recimo četvorodelna mini-serija.
Premijera 2010. godine sugeriše da je TUMAN napravljen u povodu 65. godišnjice Otadžbinskog rata. Premijera ovog ostvarenja sa budžetom od tri miliona dolara održana je 9. maja i verujem da je reč o naručenom projektu. Srećom, Aleksenjko i Šurkovecki su se snašli kao da im je lični, autorski, projekat.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment