Pogledao sam GRAND PIANO Eugenia Mire, višestruko zanimljiv benigni promašaj. Za početak, Eugenio Mira je bio španski žanrovski reditelj koji obećava i posle svakako nesavršenog ali zanimljivog filma AGNOSIA delovalo je da njegov proboj tek dolazi. I zbilja, GRAND PIANO je imao sve predispozicije da bude taj film, reč je o minimalističkom high concept trileru na trenda aktuelnog pre desetak godina i filmova poput PHONE BOOTH ili CELLULAR, u glavnim ulogama su Elijah Wood i John Cusack, što svemu daje perspektivu za crossover u SAD a jedan od producenata je Rodrigo Cortes, idealan padrino za ovu vrstu filma posle velikog uspeha sa još radikalnijim high-concept filmom BURIED. Nažalost, GRAND PIANO u svojim najboljim deonicama podseća na De Palmin rasplinuti SNAKE EYES a tih deonica nema baš puno. Međutim, GRAND PIANO ne samo da je slabiji od SNAKE EYES za onoliko manje budžeta, slavnih glumaca i De Palminog izgrađenog rukopisa koliko ih razdvaja već i zbog toga pre svega premisa ne može da se održi.
Naime, za razliku od PHONE BOOTHa i CELLULARa gde se Larry Cohenovim junacima dešava nešto što bi moglo da se desi svakome, u GRAND PIANOu se junaku dešava što ne bi moglo da se desi nikome a sam milje iz kog junak dolazi je takođe krajnje neubedljivo postavljen.
Mirin film govori o slavnom pijanisti koga za vreme koncerta snajperista ucenjuje da bez greške odsvira najtežu partituru za klavir.
Mira i u pripovedačkom i su stilskom pogledu stvari samo načinje ali ih ne razvija i samim tim ovo ne može biti adekvatna demonstracija njegovog eventualnog talenta,.
Drugi intrigantan aspekt je sam Elijah Wood koji je posle raznovrsnme i obećavajuće karijere zastranio upravcu "festivalskog žanrovskog filma" i GRAND PIANO se nadovezuje na naslove poput MANIACa.
Nadam se da će Nacho Vigalondo uspeti da izvuče više od Wooda u OPEN WINDOWSu, ali sudeći po glumčevim planovima on namerava da još dugo ostane u ovom profilu filmova. Tim pre se nadam da će Vigalondo preokrenuti zlu sreću koju su Woodu doneli De La Iglesia i Mira.
Paradoksalno, ove godine će najveći uspeh imati Damien Chazelle, scenarista ovog filma koji je na Sundanceu imao uspešan film o muzičarima WHIPLASH. A scenario svakako nije najjača strana ovog konkretnog rada.
* * / * * * *
Naime, za razliku od PHONE BOOTHa i CELLULARa gde se Larry Cohenovim junacima dešava nešto što bi moglo da se desi svakome, u GRAND PIANOu se junaku dešava što ne bi moglo da se desi nikome a sam milje iz kog junak dolazi je takođe krajnje neubedljivo postavljen.
Mirin film govori o slavnom pijanisti koga za vreme koncerta snajperista ucenjuje da bez greške odsvira najtežu partituru za klavir.
Mira i u pripovedačkom i su stilskom pogledu stvari samo načinje ali ih ne razvija i samim tim ovo ne može biti adekvatna demonstracija njegovog eventualnog talenta,.
Drugi intrigantan aspekt je sam Elijah Wood koji je posle raznovrsnme i obećavajuće karijere zastranio upravcu "festivalskog žanrovskog filma" i GRAND PIANO se nadovezuje na naslove poput MANIACa.
Nadam se da će Nacho Vigalondo uspeti da izvuče više od Wooda u OPEN WINDOWSu, ali sudeći po glumčevim planovima on namerava da još dugo ostane u ovom profilu filmova. Tim pre se nadam da će Vigalondo preokrenuti zlu sreću koju su Woodu doneli De La Iglesia i Mira.
Paradoksalno, ove godine će najveći uspeh imati Damien Chazelle, scenarista ovog filma koji je na Sundanceu imao uspešan film o muzičarima WHIPLASH. A scenario svakako nije najjača strana ovog konkretnog rada.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment