Kao što je već poznato korisnicima kako socijalnih tako i nacionalnih mreža, pogledao sam X-MEN: FIRST CLASS Matthew Vaughna, i da mi BLADE nije stvarno jedan od najbitnijih filmova inače, priznao bih da je ovo svakako najbolji film ikada snimljen po Marvelovom stripu. Ovako to zadovoljstvo prepuštam nekom drugom, ali mislim da je to svakom dobronamrnom gledaocu očigledno.
Vaughn je u saradnji sa ekipom scenarista koja je bila toliko velika da je na kraju bila arbitraža ko će se potpisati, premda mislim da su ključni u svemu bili on i Jane Goldman koji su radili KICK-ASS. Čini mi se da su oni upravo dodali filmu onu dimenziju koja je nedostajala Marvelovim ekranizacijama pre ovoga.
Prvi veliki adut FIRTS CLASSa jest to što se dešava u epohi, dakle u šezdesetim koje su ovde stilizovane na svim nivoima. Dakle, ovo su "imaginarne" šezdesete koje Vaughn prikazuje ne samo u jednom kenadamovskom fizičkom dizajnu već je i filmski izraz, naročito na nivou pojedinih specijalnih efekata i rediteljskih rešenja jako blizak filmovima iz te epohe. U tom smislu, Vaughn nije imao potrebu da nas ubeđuje da su superheroji "stvarni", već je morao da ih smeti unutar jedne izmaštane slike o jednom vremenu, što mu je znatno olakšalo stvari.
Međutim, u dizajnu tog sveta, očigledno je da su i Ian Fleming, i Stan Lee & Jack Kirby i Mary Quant i Ken Adam imali svoje učešće, i Vaughn ih sve uzima u obzir sa podjednakim značajem.
Kada je kroz stilizaciju i dizajn olakšao prihvatanje premise, Vaughn je napravio ključni zahvat a to je pre svega izbor glumaca u kome praktično nema greške - to su sve perspektivni ali i već dokazani glumci koji odlično funkcionišu kao grupa, nema opterećenja statusom zvezde, barem ne još uvek i sasvim sigurno je da će se neki koji su već u usponu kao Fassbender ili Jennifer Lawrence ovim filmom dodatno izboriti za bolju poziciju. Sa ovakvim glumcima, Vaughn ima lakoću izlaganja likova i priče, sa dosta šarma i nenametljivih rešenja.
Konačno, u vizuelnom smislu, Vaughn i Ridley Scottov DP John Mathieson rade sve vrlo old school i iako u filmu ima specijalnih efekata i rušenja, mislim da su najefekntije scene upravo urađene na jednom vrlo bazičnom nivou filmskog izraza, i da mnoga rešenja iz FIRTS CLASSa koja su najefektnija su lako mogla biti viđena u nekom filmu poput FROM RUSSIA WITH LOVE recimo.
Dakle, Vaughn uprkos velikim tehničkim mogućnostima ne gubi iz vida sve jednostavne vidove pričanja priče i pre svega zahvaljujući njima poentira.
U dramaturškom smislu, X-MEN FIRST CLASS je jako dobro postavljen jer uspeva da istovremeno bude origin story ali i konkretna priča sa konkretnim villainom. U tom smislu ne odaje utisak hendikepiranog superherojskog filma u kome pričanje origina remeti sklad filma, a zatim sequel čini nerazumljivim onima koji ne znaju strip ili prvi film. X-MEN: FIRST CLASS je autonoman film, koji stoji za sebe i jedan je od retkih među ekranizacijama stripova.
* * * 1/2 / * * * *
Vaughn je u saradnji sa ekipom scenarista koja je bila toliko velika da je na kraju bila arbitraža ko će se potpisati, premda mislim da su ključni u svemu bili on i Jane Goldman koji su radili KICK-ASS. Čini mi se da su oni upravo dodali filmu onu dimenziju koja je nedostajala Marvelovim ekranizacijama pre ovoga.
Prvi veliki adut FIRTS CLASSa jest to što se dešava u epohi, dakle u šezdesetim koje su ovde stilizovane na svim nivoima. Dakle, ovo su "imaginarne" šezdesete koje Vaughn prikazuje ne samo u jednom kenadamovskom fizičkom dizajnu već je i filmski izraz, naročito na nivou pojedinih specijalnih efekata i rediteljskih rešenja jako blizak filmovima iz te epohe. U tom smislu, Vaughn nije imao potrebu da nas ubeđuje da su superheroji "stvarni", već je morao da ih smeti unutar jedne izmaštane slike o jednom vremenu, što mu je znatno olakšalo stvari.
Međutim, u dizajnu tog sveta, očigledno je da su i Ian Fleming, i Stan Lee & Jack Kirby i Mary Quant i Ken Adam imali svoje učešće, i Vaughn ih sve uzima u obzir sa podjednakim značajem.
Kada je kroz stilizaciju i dizajn olakšao prihvatanje premise, Vaughn je napravio ključni zahvat a to je pre svega izbor glumaca u kome praktično nema greške - to su sve perspektivni ali i već dokazani glumci koji odlično funkcionišu kao grupa, nema opterećenja statusom zvezde, barem ne još uvek i sasvim sigurno je da će se neki koji su već u usponu kao Fassbender ili Jennifer Lawrence ovim filmom dodatno izboriti za bolju poziciju. Sa ovakvim glumcima, Vaughn ima lakoću izlaganja likova i priče, sa dosta šarma i nenametljivih rešenja.
Konačno, u vizuelnom smislu, Vaughn i Ridley Scottov DP John Mathieson rade sve vrlo old school i iako u filmu ima specijalnih efekata i rušenja, mislim da su najefekntije scene upravo urađene na jednom vrlo bazičnom nivou filmskog izraza, i da mnoga rešenja iz FIRTS CLASSa koja su najefektnija su lako mogla biti viđena u nekom filmu poput FROM RUSSIA WITH LOVE recimo.
Dakle, Vaughn uprkos velikim tehničkim mogućnostima ne gubi iz vida sve jednostavne vidove pričanja priče i pre svega zahvaljujući njima poentira.
U dramaturškom smislu, X-MEN FIRST CLASS je jako dobro postavljen jer uspeva da istovremeno bude origin story ali i konkretna priča sa konkretnim villainom. U tom smislu ne odaje utisak hendikepiranog superherojskog filma u kome pričanje origina remeti sklad filma, a zatim sequel čini nerazumljivim onima koji ne znaju strip ili prvi film. X-MEN: FIRST CLASS je autonoman film, koji stoji za sebe i jedan je od retkih među ekranizacijama stripova.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment