Pogledao sam SREĆA DOLAZI U DEVET Nikole Tanhofera, adaptaciju bajke Hansa Christiana Andersena koju je uradio poznati književnik Vitomil Zupan. Reč je o filmu koji se može smatrati jednim od većih kurioziteta u istoriji naše kinematografije.
Zupanov literarni opus ispraćen je raznim osporavanjima i aferama ali on je uspeo da ostvari prilično značajan doprinos kao scenarista i ekranizovani književnik. Kod Tanhofera on nudi adaptaciju bajke prilagođenu odrasloj publici, sa dosta apsurda, književnih referenci i elemenata fantastike koji nikada do tada nisu korišćeni na takav način u našem filmu, a reklo bi se da čak ni u najlirskijim primerima italijanskog neorealizma kod De Sice nije bilo toliko izraženih elemenata fantastike.
Kombinovanje svih ovih postupaka dovodi do svojevrsne prenatrpanosti filma pa čak i konfuzije iako je Andersenova premisa zapravo vrlo jednostavna. Reklo bi se da Tanhofer i Zupan nisu uspeli da na nivou scenarija definišu koliko ovu priču opredeljuje zaplet a koliko same, često zaokružene, scene tako da ima dosta problema sa ritmom i glumom koja stilski varira od lika do lika i između deonica.
Međutim, svi ovi problemi ne osporavaju da je SREĆA DOLAZI U DEVET ne samo jedan od najunikatnijih jugoslovenskih filmova već bi se slobodno moglo reći da u to vreme ni na svetskom nivou nije bilo puno ovakvih filmova. Ovakav spoj vrlo zanimljivih rediteljskih rešenja, vizuelne kulture i specijalnih efekata koji su više svojstveni nekom komercijalno ambicioznom filmu fantastike nego jednoj u suštini intimističkoj priči.
* * 1/2 / * * * *
Zupanov literarni opus ispraćen je raznim osporavanjima i aferama ali on je uspeo da ostvari prilično značajan doprinos kao scenarista i ekranizovani književnik. Kod Tanhofera on nudi adaptaciju bajke prilagođenu odrasloj publici, sa dosta apsurda, književnih referenci i elemenata fantastike koji nikada do tada nisu korišćeni na takav način u našem filmu, a reklo bi se da čak ni u najlirskijim primerima italijanskog neorealizma kod De Sice nije bilo toliko izraženih elemenata fantastike.
Kombinovanje svih ovih postupaka dovodi do svojevrsne prenatrpanosti filma pa čak i konfuzije iako je Andersenova premisa zapravo vrlo jednostavna. Reklo bi se da Tanhofer i Zupan nisu uspeli da na nivou scenarija definišu koliko ovu priču opredeljuje zaplet a koliko same, često zaokružene, scene tako da ima dosta problema sa ritmom i glumom koja stilski varira od lika do lika i između deonica.
Međutim, svi ovi problemi ne osporavaju da je SREĆA DOLAZI U DEVET ne samo jedan od najunikatnijih jugoslovenskih filmova već bi se slobodno moglo reći da u to vreme ni na svetskom nivou nije bilo puno ovakvih filmova. Ovakav spoj vrlo zanimljivih rediteljskih rešenja, vizuelne kulture i specijalnih efekata koji su više svojstveni nekom komercijalno ambicioznom filmu fantastike nego jednoj u suštini intimističkoj priči.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment