Pogledao sam francuski blaxploitation mudro nazvan BLACK koji je režirao Pierre Laffargue. Neki moji prijatelji afričkog porekla iz Francuske bili su zgroženi ovim filmom a žanrovska scena ga je prihvatila kao kuriozitet, pre svega kao francuski Blaxploitation što deluje dosta raritetno samo po sebi iako ruku na srce, momci iz francuskih geta odavno imaju svoje značajno mesto u tamošnjim komercijalnim filmovima.
Pa ipak, BLACK je svesno okrenut Blaxploitationu plus se kao neki od najboljih Blaxploitationa dešava u Africi sa sve izopačenim belim negativcima, tako da je sve potpuno u konvenciji.
MC Jean Gab'1 koji je doduše imao neka manja glumačka iskustva nije baš leading man koji puca od harizme pa se samim tim ne može porediti sa facama poput Jim Browna, Richard Roundtreeja ili Fred Williamsona, međutim nije mnogo slabiji od druge lige Blaxploitation faca poput Isaac Hayesa.
BLACK u svom toku promeni nekoliko tonaliteta. Počinje kao dosta tvrd film o pljački banke koja je pošla loše, zatim se pretvara u polukomični heist film da bi zatim pošao putem visokooktanske akcije sa vatrenim oružjem i završio se kao martial arts film sa elementima mistike. Ovakav opis sigurno čini da zabalavimo i BLACK to i isporučuje i ne isporučuje. Rečju, sve to nije onoliko dobro kao što je moglo, ali zapravo nije ni uopšte loše. Ove promene tona čine da BLACK ne može da stoji kao skladno delo ali definitivno jeste jedan veseo i živopisan film smešten na odličnu i retko korišćenu lokaciju sa dosta ortodoksnim odnosom prema akciji i zabavi.
BLACK u sebi ima tu grubost izrade koja je krasila Blaxploitation i čini mi se da to nije rediteljeva namera već pre odraz onoga što on zna i ume, i u tome i jeste prava draž. Imitrianje tehničkih naivnosti Blaxploitationa je ionako već prevaziđeno, ali se izvesne zanatske neveštine kada su iskrene uvek mogu tolerisati. BLACK je film koji u mnogim stvarima ne uspeva ali je barem vrlo pošten u pokušaju.
* * 1/2 / * * * *
Pa ipak, BLACK je svesno okrenut Blaxploitationu plus se kao neki od najboljih Blaxploitationa dešava u Africi sa sve izopačenim belim negativcima, tako da je sve potpuno u konvenciji.
MC Jean Gab'1 koji je doduše imao neka manja glumačka iskustva nije baš leading man koji puca od harizme pa se samim tim ne može porediti sa facama poput Jim Browna, Richard Roundtreeja ili Fred Williamsona, međutim nije mnogo slabiji od druge lige Blaxploitation faca poput Isaac Hayesa.
BLACK u svom toku promeni nekoliko tonaliteta. Počinje kao dosta tvrd film o pljački banke koja je pošla loše, zatim se pretvara u polukomični heist film da bi zatim pošao putem visokooktanske akcije sa vatrenim oružjem i završio se kao martial arts film sa elementima mistike. Ovakav opis sigurno čini da zabalavimo i BLACK to i isporučuje i ne isporučuje. Rečju, sve to nije onoliko dobro kao što je moglo, ali zapravo nije ni uopšte loše. Ove promene tona čine da BLACK ne može da stoji kao skladno delo ali definitivno jeste jedan veseo i živopisan film smešten na odličnu i retko korišćenu lokaciju sa dosta ortodoksnim odnosom prema akciji i zabavi.
BLACK u sebi ima tu grubost izrade koja je krasila Blaxploitation i čini mi se da to nije rediteljeva namera već pre odraz onoga što on zna i ume, i u tome i jeste prava draž. Imitrianje tehničkih naivnosti Blaxploitationa je ionako već prevaziđeno, ali se izvesne zanatske neveštine kada su iskrene uvek mogu tolerisati. BLACK je film koji u mnogim stvarima ne uspeva ali je barem vrlo pošten u pokušaju.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment