John Huston nekako nikada nije uspeo da me ubedi u svoj status velikog reditelja, više sam mu verovao kao velikoj holivudskoj faci koja je sticajem okolnosti potpisala neke bez sumnje izuzetne filmove. Međutim, Huston je snimio naprosto previše filmova koji su bili slabi i odavali utisak nezainteresovanosti da bih mogao da ga sagledavam klasika za kog važi.
Kad sam prvi put kao klinac gleda THE LIST OF ADRIAN MESSENGER, ostavio mi je utisak jezivo arhaičnog gimmick filma čak i za svoje vreme. Naprosto, ovaj film iz 1963. izgledao je kao da stiže iz 1943. i to ne zbog toga što je fundamentalno jako dobar pa ne mora da robuje pomodnostima.
Naprotiv, film je zbog toga što nije imao nijedan fundamentalni kvalitet izgrađen na svakoj mogućoj pomodnosti, raznim ironičnim zahvatima koji su jezivo glupi, i sa tim jednim blaziranim osećajem mase poznatih glumaca da zahvaljujući svojoj i rediteljevoj reputaciji snimaju nešto posebno, bez spoznaje da je to što rade potpuno smeće.
Iz današnje reprize, utisak mi je gori nego prvi put. Ako išta film je potpuno reduntantan, i za produkciju, i za samu ekipu, pa i reditelja koji ovde - paradoksalno - ne samo da pokazuje da ga ništa od ovoga preterano ne zanima, nego to sve podvlači sa par pomodnih intervencijama koji najpre signaliziraju pokušaj da se distancira od vlastitog rada i nekako ga udalji od mejnstrima.
No comments:
Post a Comment