Jacques Audiard je bio jedan od producenata filma 120 BATTLEMENTS PAR MINUTE Robina Campilloa, u kojima je ovaj reditelj ponudio jedno autobiografsko viđenje pariskog ogranka pokreta Act Up koji je osnovan dve godine posle njujorškog i vršio je razne aktivističke operacije sa ciljem da se poveća vidljivost HIV+ osoba, pribave novi lekovi za lečenje, obezbede kondomi za školsku decu i sterilni jednokratni špricevi za narkomane itd.
Act Up se evidentno nadovezivao na razne ranije forme francuskog protestnog radikalizma i povremeno je pravio spektakularne performanse i diverzije.
Film zarobljava deo tih akcija, i prikazuje njihovu energičnost i zavodljivost, uvodi nas u svet političkog organizovanja poput veoma dobra egzistencijalističke drame ali usput gradi jedan narativ i o samim ljudima, a unutar njih o virusu, o AIDSu kao bolesti.
Campillo je maestralan u svim ovim sferama. Ne samo da briljantno i nesvakidašnje energično i ubedljivo ekranizuje svaki od aspekata priče o borbi protiv side početkom dvehiljaditih već neprimetno prevodi priču iz maltene urbane gerilske storije o kreativnim i neustrašivim aktivistima u raspad njihovih tela i tada još uvek neumitnu smrt od AIDSa.
Otud, Campillo snima nešto što je praktično hronika jednog perioda gde postiže ono što je bio cilj junaka filma, da pokažu ljudima o čemu se zapravo radi.
Campillo je nemilosrdan u prikazu deterioracije i umiranja kao što je neumoljiv i kada ekranizuje seks kom daje jednu estetizovanu dimenziju ali i nekontrolisanu, praktično animalnu energiju koja sugeriše da iz toga svašta može da ispadne.
Tehnički ovo jeste film o istinitim događajima, sa autobiografskim elementima ali i sa fikcionalizovanim likovima. Pa ipak, neću mnogo pogrešiti ako ga dam za uzor kako se može snimiti istinita priča koja istovremeno obuhvata događaje i ulazi u njihovu najdublju suštinu.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment