Ni prvi PHILADELPHIA EXPERIMENT nije bio bog zna šta a drugi je još slabiji.
Prvi je imao neki polu kultni status na VHSu jer to nije bilo vreme koje nudilo mnogo loopy SFa ili ga bar tako pamtim. U suštini, bilo je sličnih naslova, recimo THE FINAL COUNTDOWN kad se USS Nimitz prenese na Havaje, ako se dobro sećam, na originalu Makedonija Filma. Ali eto, nekako je PHILADELPHIA EXPERIMENT našao svoje mesto.
Elem, nastavak je izašao već u fazi kad su stvari samo simbolično išle u bioskope.
U nastavku, bez Parea, u nekom poluproizvodu na svakom nivou, nacisti zavladaju Amerikom zbog neuspelog eksperimenta sa vremeplovom u kog se umešao potomak čuvenog naciste, uvezenog da bude naučnik posle rata.
Dakle, villain je nepo baby za nauku. Ali reditelj je zapravo najzanimljiviji nepo baby u celoj ovoj konstrukciji.
Iz ove vizure mislim da sam verovatno onomad gledao ovaj film. Ali se do te mere ničega ne sećam da mi je sada sve delovalo kao prvi put. Za to je zaslužan sin Johna le Carrea, Stephen Cornwell, danas ugledni producent i povremeni scenarista koji je kraj osamdesetih i početak devedesetih proveo ozbiljno grajndujući i za to zaslužuje poštovanje.
Međutim, i u toj produkciji se moglo pokazati znanje i talenat a on ga u svoje tri meč lopte nije iskazao.
Istini za volju ovo je i scenaristički i produkciono pobačaj, ali Cornwell je sve to sastavio kroz jednu amorfnu i sasvim bezličnu režiju, bez energije, sa malo života koji u kadar unosi Marjean Holden i ničim više.
No comments:
Post a Comment