TRACKDOWN

Richard T. Heffron je bio jedan od onih starih američkih filmsko-televizijskih profesionalaca koji uvek može da prijatno iznenadi i iskoči iznad proseka.

U filmu TRACKDOWN imao je prostora za tako nešto ali počev od Jima Mitchuma u glavnoj ulozi, napravljeni su neki teški faulovi od kojih se nije mogao oporaviti.

Jim Mitchum liči na oca Roberta koliko i Radašin iz Farme na Radoša Bajića - uglavnom u onim najružnijim aspektima, plus ne zna da glumi i nudi jedno prilično pogrešno shvatanje očeve glumačke igre. Tako da je on leading man kog sam Heffron želi da svede na minimum, ali on ipak mora da se pojavi u odlučujućim situacijama i to bitno degradira film.

Svi oko njega, među kojima su Erik Estrada i Anne Archer, dakle solidna imena, su doktori glume i naravno taj prostor on ne može da popuni ni kao zvezda jer to nije, ni kao karakterni interpretator.

A ovo je film koji je baš profilisan da bude star vehicle jer govori o rančeru iz Montane koji dolazi u Los Anđeles da nađe sestru koja je pobegla od kuće, a mi već znamo da je pala u šake bandi koja ju prodala kao belo roblje.

Heffron nudi jednu odličnu akcionu scenu i poneku solidnu, povremeno ima i napetosti, ali kad nema zvezde u ulozi koja treba da bude osnovni nosilac nasilja, onda nema ni akcije jer se protagonista silom krije, tako da je TRACKDOWN začuđujuće lišen uzbuđenja, čak i u pokušaju, a nudi zapravo sasvim dovoljno nekonvencionalnih rešenja da bi se moglo reći kako ovde imamo posla sa prilično potentnim materijalom za nekog Chucka Bronsona, recimo. Ipak, Bronson i bratija nisu tu. Tu je Mitchumov sin, i rezultat nije izostao.

* 1/2 / * * * *