Pogledao sam GREEN STREET 3: NEVER BACK DOWN Jamesa Nunna sa Scott Adkinsom u glavnoj ulozi. Ovaj film bi predstavljao odlično proširenje područja borbe za Adkinsa, u jednom stathamovskom ključu, da nije toliko loš. Statham naime i dalje najviše para pravi radeći filmovi u onim formama koje mu najviše odgovaraju a to su borilački i akcioni filmovi. Međutim, trudi se da iskorači iz toga i u nekakve krimi-drame.
Scott Adkins je akcioni heroj stare škole koji je samo u slučajevima prestižnih Avi Lernerovih recvija kao što je EXPENDABLES ili iznenađujućih epizoda kao što je ZERO DARK THIRTY uspevao uopšte da iskorači u bioskope. On pripada staroj školi po tome što spada u one akcione zvezde koje su ušle u žanr zahvaljujući fizičkoj predispoziciji i borilačkom backgroundu a to je vrsta koja izumire u bioskopskom formatu, naročito posle THE MATRIX kada su efekti dovoljno uzanpredogvali da svako može biti kung fu zvezda.
Od momenta kada je Keanu Reeves u MATRIXu rekao "I know kung fu", pravi borci su proterani na video. Adkins pripada generaciji koja nije ni imala priliku da overi bioskop.
Međutim, GREEN STREET 3 jeste nastavak bioskopskog filma GREEN STREET HOOLIGANS koji je svojevremeno preko Elijah Wooda pretendovao čak i na nekakav crossover preko okeana.
U svakom slučaju, ovde imamo dosta neprirodan spoj Adkinsa sa "boračkim stažom" i krimi-melodrame o navijačima koja usled njegovog angažmana degeneriše u seriju oktagonskih i poluoktagonskih borbi među predstavnicima klubova, svojevrsnih gladijatorskih obračuna, nažalst loše snimljenih i datih u formi montažne sekvence.
Navijačka melodrama koja sve uokviruje je šuplja a Adkins nije sramotan ali nije ni preterano dobar kao njen protagonista. Nunn slično filmu TOWER BLOCK koji je radio sa isom autorskom ekipom donosi površnu uglačanost u slici ali ukupni utisak je na fundamentalnim nivoima slabiji od DTV radova.
Adkinsov pokušaj da iskorači van onoga za šta je specijalizovan zaslužuje podršku, ali ovo definitivno nije pravi put i autori nižerazrednih britanskih žanrovskih filmova nisu ljudi koji mogu da mu pomognu.
Scott Adkins je akcioni heroj stare škole koji je samo u slučajevima prestižnih Avi Lernerovih recvija kao što je EXPENDABLES ili iznenađujućih epizoda kao što je ZERO DARK THIRTY uspevao uopšte da iskorači u bioskope. On pripada staroj školi po tome što spada u one akcione zvezde koje su ušle u žanr zahvaljujući fizičkoj predispoziciji i borilačkom backgroundu a to je vrsta koja izumire u bioskopskom formatu, naročito posle THE MATRIX kada su efekti dovoljno uzanpredogvali da svako može biti kung fu zvezda.
Od momenta kada je Keanu Reeves u MATRIXu rekao "I know kung fu", pravi borci su proterani na video. Adkins pripada generaciji koja nije ni imala priliku da overi bioskop.
Međutim, GREEN STREET 3 jeste nastavak bioskopskog filma GREEN STREET HOOLIGANS koji je svojevremeno preko Elijah Wooda pretendovao čak i na nekakav crossover preko okeana.
U svakom slučaju, ovde imamo dosta neprirodan spoj Adkinsa sa "boračkim stažom" i krimi-melodrame o navijačima koja usled njegovog angažmana degeneriše u seriju oktagonskih i poluoktagonskih borbi među predstavnicima klubova, svojevrsnih gladijatorskih obračuna, nažalst loše snimljenih i datih u formi montažne sekvence.
Navijačka melodrama koja sve uokviruje je šuplja a Adkins nije sramotan ali nije ni preterano dobar kao njen protagonista. Nunn slično filmu TOWER BLOCK koji je radio sa isom autorskom ekipom donosi površnu uglačanost u slici ali ukupni utisak je na fundamentalnim nivoima slabiji od DTV radova.
Adkinsov pokušaj da iskorači van onoga za šta je specijalizovan zaslužuje podršku, ali ovo definitivno nije pravi put i autori nižerazrednih britanskih žanrovskih filmova nisu ljudi koji mogu da mu pomognu.
No comments:
Post a Comment