SUPERMARKET

SUPERMARKET Nemanje Bečanovića je drugi film ovog crnogorskog reditelja posle interesantnog ali ne sasvim uspelog debija POSLJEDNJE POGLAVLJE. U svom prvom filmu je snimio jednu svedenu priču smeštenu u crnogorski krš, u kojoj je sve bilo odlično sem zapleta, dijaloga i glume, ali pokazao je određene kvalitete koje regionalni reditelji inače nemaju a to je izvesna rigoroznost u postupku i spremnost da se istraje u konceptu.

U filmu SUPERMARKET, Bečanović dovodi te svoje kvalitete na još viši nivo.

Prvih pola sata on ima Bojana Žirovića, izuzetnog srpskog glumca, istovremeno prepoznatog ali ipak i nekako potcenjenog i nedovoljno iskorišćenog, kao misterioznog noćnog stanovnika supermarketa koji ide po njemu, osvetljen kao u vrhunskoj regionalnoj reklami i bez reči malo potkrada inventar u jednoj jednostavnoj kritici konzumerizma na nivou nekog drugorazrednog skandinavskog filma, što da se razumemo, na našim prostorima nije mala stvar.

Međutim, onda se pojavi Branimir Bane Popović, isprva pod maskom, ali on i pod maskom šmira, a kad je skine, krene i da priča, i sve ovo se odmah degradira na nivo nečega što je ipak crnogorski film, sa pretencioznim dijalozima, pameću namenjenoj priglupim ljudima, i to sve dobije snažan prizvuk jedne ipak periferijske zajebancije.

No, pošteno govoreći, Bečanović je barem osmislio koncept u kome je uspeo da pola filma izbegne da radi ono što mu ne ide i što - u većini regionalnih filmova koji pokušavaju da se igraju evropskog art housea ionako izgleda loše. I u tom pogledu, i kad film iz izbegavanja slabosti potone u slabost, on je i dalje na tom nekom nivou do kog u proseku dobacuju ovakvi pokušaji.

Na neki način, Bečanović u tom pogledu donosi osveženje. Kao već sredovečan autor sa tek dva filma, on je životno bitno stariji i zreliji i generacijski je odmaknut od reditelja koji snimaju ovakve filmove. Ako imamo u vidu da je regionalni film dobio vremenom jednu antiintelektualnu dimenziju, Bečanović čak i kad je smešno pretenciozan ipak deluje kao koliko-toliko učen čovek, i stvaralac starog kova.

Koliko god to smešno zvučalo, Bečanović ima pristup starinskog jugoslovenskog reditelja u intelektualnom pogledu ali se izražava u formi kojom se bavi omladina.

Koliko god da je film u suštini moronski, on ipak ima tu jednu neodoljivu auru ubeđenja da snima nešto Važno, da nam govori nešto Pametno, da je ovo sve jedan izvedbeni Poduhvat, i to mi se moram priznati ipak na nekom staromodnom nivou dopada, kada se regionalni art house često svodi na neki home video i na neku privatnu belešku o beznačajnim stvarima.

SUPERMARKET je u tom pogledu film koji ima u sebi dosta tog "za koga je dobar je" vajba, i izdvaja se iz ponude, delom namerno, a delom i sasvim slučajno.

No, umetnost je jedna od oblasti u kojima slučajnost može proizvesti dobar rezultat.

* * / * * * *