PSYCHO KILLER

Teško je opisati koliko je Andrew Kevin Walker bio velika figura američke scenaristike pre četvrt veka, i koliko je to što je napisao niz nesnimljenih scenarija ili što je nepotpisan radio na masi vrhunskih filmova izgradilo kult oko njega kao čoveka koji stvara velike filmove, a onda ponekad Holivud nije čak ni spreman da isprati veličimu njegovih ideja.

U periodu kad sam bio student, sedeo je usamljen na vrhu Olimpa scenarista koje sam najviše cenio. 

Proteklih godina međutim, otvorila se brana i krenuli su da izlaze neki filmovi po njegovim scenarijima i čini se kao to više nije isti čovek. Nije snimljeno ništa od onih kultnih već neke nove stvari koje su nove i nedostojne pisca koji je napisao SE7EN i bio inženjer svega najboljeg u Fincherovoj karijeri.

Gavin Polone je u isto to vreme bio Walkerov agent i bio je veoma moćan igrač, znatno je doprineo da se neki filmovi kao što je 8MM desi, i u međuvremenu je odlučio da postane reditelj. Uzeo je predložak svog najkultnijeg klijenta i tako je nastao PSYCHO KILLER.

Ovo je scenario star dvadesetak godina, cirkulisao je ranije, i inicijalna zamisao je dosta drugačija od ovoga što smo dobili na kraju. Scenario je prearanžiran, ubrzan, naslovni Psycho Killer nije glavni junak kako je bilo zamišljeno, uzeto mu je dosta od atmosfere, ali mu je dodato i puno toga što ga je učinilo održivim u okolnostima mejnstrim produkcije.

Nažalost, u tom prilagođavanju scenarija okolnostima u kojima treba da bude snimljen izgubilo se puno, i nije pokazana adekvatna veština, što ne znači da je i izvornik bio besprekoran. Delovi scenarija su praktično izbačeni mehanički, neke stvari su premeštene da se dese u različitim fazama priče - ostaje pitanje da li su to intervencije samo sa papira ili i iz montaže.

Najtužnije od svega je to što film PSYCHO KILLER i dalje u sebi nosi neke elemente koji deluju walkerovski, ali nedomišljeno, nerazrađeno, često naivno i umorno tropey, što u spoju sa Poloneovom korektnom i požrtvovanom ali šabloniziranom režijom, rezultira filmom kome će se ljudi smejati.

Georgina Campbell igra policajku koja je svedočila ubistvu svog muža i kolege od ruke bizarnog sataniste serijskog ubice kog su mediji prozvali Satanic Slasher. Posle nekoliko scena u kojima ona objasni da je sada opsednuta nalaženjem ubice i sprečvanjem njegovog daljeg krvavog pira koje su napisane kao u nekom televizijskom proceduralu, ona kreće na put, i goni lutajućeg ubicu.

Lutajuči ubica je banalan i misteriozan na isti način kao i ubica iz 8MM,  s tim što je to tamo imalo smisla a ovde je jako teško držati protagonizam ubice u paralelnoj radnji sa policajkom.

Usput, otvara se niz jako zanimljivih motiva koje Walker samo načinje ali ne razrađuje a to su preteča - serijski ubica satanista koji je ubijen u zatvoru i heavy metal album nastao po njegovim pustolovinama, kao i grupa dekadentnih okultista koji vode ležeran satanistički život hobistički stupajući u kontakt sa ubicom.

Psihov endgme je takođe jako zanimljiv, ali ovde kako je izveden, izgleda kao deonica filma zbog koje bi i Poloneovi i Walkerovi najrođeniji uzeli da se pokriju ušima.

Dakle, ima ovde dosta toga što podseća na Walkera, kako starog tako i na nešto novo što bi smislio, međutim, izvedeno je površno, nerazrađeno, a po tome da je Andy potpisan kao producent da se naslutiti da se on na ovom filmu nešto pitao i da ovo nije tipičan slučaj da mu je neko uzeo i upropastio scenario.

Možda se ova propast može delimično objasniti time da je od Walkera naručen jedan "mali scenario" u kom se "jure" dva lika a on ponudio nešto što nadilazi taj osnov i nudi mnogo više jer je izvornik bio detaljniji, ali to što je nadgradnja neprestano pretvara u propuštene prilike.

U svakom slučaju, ovo nije domet kome smo se nadali, štaviše, ovo je film kome će se veliki deo publike verovatno podsmevati.

Strpljiviji forenzičari u njemu ipak mogu videti dosta zanimljivih ideja koje jedva da su načete i koje su zahtevale ne samo nužno duži, već i razvijeniji, slojevitiji film. Ovako, Walker kao da je debitant, nabacuje masu ideja na jednu u osnovi jednostavnu priču koja je idejno skromna i može biti potentna u izvanrednoj rediteljskoj realizaciji - što Poloneova nije.

Na kraju, PSYCHO KILLER svakako treba da pogledaju Walkerovi kompletisti, iako im neće biti lako da se suoče s padom velikog majstora. No, ko voli Walkera svakako će ovde videti više walkerizma nego u filmu koji je režirao NERDLAND ili WINDFALLu za koji gledalac nekoliko puta proveri da li je to zaista taj čovek pisao.

Što se ostalih tiče, svakako je bolje reprizirati nekog kanonskog Walkera nego se baviti ovim.

* * / * * * *