Pogledao sam DEEPWATER HORIZON Petera Berga. U ovom filmu, Berg nastavlja svoju seriju istinitih priča koje pakuje u formu atipičnog blokbastera. Posle LONE SURVIVORa a pre PATRIOTS DAYa, ugnjezdio se i treći film po istinitoj priči koji potpisuju Berg i Wahlberg. Ovog puta reč je o mačo priči starog kova, sa radnicima u centru pažnje, kao u filmovima Howarda Hawksa ili Joce Živanovića.
DEEPWATER HORIZON je nastao po istinitoj priči koja je u pojedinim detaljima “holivudizovana”, s tim paradoksom da mnogi detalji koji deluju kao fikcija zapravo jesu istiniti. Glavni junak Mike Williams baziran je na stvarnoj ličnosti ali izvršeno je spajanje nekoliko učesnika u tragediji u zbir njegovih dostignuća.
Berg se odlično snalazi u mačističkom blue collar svetu, i posle sportista i vojnika, vrlo lako uspeva da se adaptira na svet radnika sa naftnih bušotina, tako da da su uvodne scene izuzetno vibrantne, duhovite sa lakim i efektnim izlaganjem likova. Wahlberg i Russell imaju harizme i više nego što treba, a John Malkovich kao korporativni ljigavac predstavlja odličnog sparing partnera za njih.
Kada akcija krene, DEEPWATER HORIZONu zafali sigurna ruka majstora kao što je James Cameron koji bi iz nastupajućeg haosa uspeo da definiše radnju i likove. Uostalom, sličan milje je bio polazište njegovog klasika THE ABYSS. Ono što Berg uspeva da izvuče jesu karakteri, i energičnost sličnih radova recimo Paula Greengrassa, čiji MAJOR PHILIPS deluje kao dečja igra u odnosu na ovaj film.
Ipak, ukupno uzev, na kraju Berg uprkos nadovezivanju haotičnost dešavanja na razbarušenost njegove inscenacije ipak uspeva da isteše dovoljno jasnu liniju likova, njihovih zadataka i podviga. U određenom smislu međutim, dramski DEEPWATER HORIZON ostaje kao obrnuti TITANIC, najjače momente ima u uvodu a ne u klimaksu.
Bergova akcija na naftnoj platformi je krvava i ne beži od prikazivanja telesnosti. Ono što stoji kao izvesni problem jeste sama priroda dešavanja a to je eksplozivno izlivanje nafte i opšti požar koje na kraju nisu uspeli da pripitome ni radnici na bušotini ali ni sam Berg u narativnom pogledu.
Međutim, Bergu se opšti haos i dalje doima prirodnim, pa se u njemu svakako bolje snalazi od sadašnjeg Michaela Baya. Štaviše, možemo reći da je Berg danas postao i tematski i rediteljski nedosegnuti Bayev uzor.
Uprkos tome što mi je tematika LONE SURVIVORa bila bliža, DEEPWATER HORIZON mi je kudikamo efektnija istinita priča. Jasno je da ekološka dimenzija slučaja nije u dovoljnoj meri bila umanjena kako bi ovaj film uspeo da se nametne publici u Bible Beltu sa kojom se Berg jako dobro razume poslednjih godina i kojoj se očigledno neprikriveno obraća.
Međutim, sam kraj, uprkos sentimentalnosti od koje Berg ne beži nije nimalo sladunjav. Šteta je što DEEPWATER HORIZON dolazi sa tako ogromnim budžetom koji se ni na koji način nije mogao isplatiti na blagajnama, naročito zato što je na blagajnama napravio baš adekvatnu cifru za film ovog tipa a završiće kao katastrofalni promašaj kada se bude podvukla crta.
Uprkos ogromnom CGI zahvatu, DEEPWATER HORIZON ostaje ogoljena mačo priča o vrhunskim profesionalcima koji se bore sa kapricioznom prirodom. Takvi filmovi nikada ne izlaze iz mode, pitanje je samo da li mogu da se isplate sa tako ambicioznim budžetima.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment