Wednesday, July 6, 2011

UNDERNEATH

Reprizirao sam UNDERNEATH Stevena Soderbergha, izuzetno značajan neo noir koji je bio uvod u njegov verovatno najkomunikativniji i meni lično najdraži film OUT OF SIGHT koji se i dan-danas jako lepo gleda. UNDERNEATH nije komunikativan i spada među ambicioznije, da ne kažem pretencioznije neo noir naslove. U odnosu na ključnog reditelja ovog talasa John Dahla, Soderbergh je znatno okrenutiji raznim vidovima vizuelnih manipulacija i svoj indie senzibilitet ispoljava u obliku znatno distnaciranije glume, hermetičnije strukture i hipnotičnosti koja uzima primat nad pripovedanjem.

U UNDERNEATHu, Soderbergh pokreće neke od mehanizama kojih će se kasnije latiti i u THE LIMEY a reklo bi se da je ova oslanjanja na ekspresionizam započeo i u KAFKI. U ovom filmu vidimo njega u punoj formi i svakako da je UNDERNEATH jedan od onih nalove zbog kojih je Soderbergh i dan-danas u određenom smislu vredan pažnje, iako je u međuvremenu učinio dosta da se liši nekih od svojih najsnažnijih rediteljskih aduta.

Kad je reč o Siodmakovom izvorniku koji je dakle nastao po romanu Don Tracyja i scenariju Daniela Fuchsa, u njemu se bili prepoznatljivi određeni ekspresionistički uticaji, ali to je nesumnjivo bio film koji je mnogo više imao repertoarskog u sebi od UNDERNEATHa koji je uprkos vrhunskoj tehničkoj realizaciji bez ikakve sumnje vrlo glossy ali neprikriveno indie po svom senzibilitetu. Tek u OUT OF SIGHT je Soderbergh uspeo da prilagodi takav pristup široj publici.

Peter Gallager je odličan kao naivni belac koji je obeležio neo noir početkom i sredinom devedesetih a Alison Elliott je vrlo efektna kao femme fatale, iako se po tipu uloge dosta razlikuje od tipičnog neo noir profila Linde Fiorentino.

U svakom slučaju, UNDERNEATH je naslov na koji treba da se obrati naročita pažnja sada kada je ponovo dostupan.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment