Najzad se pojavio jedan od filmova koje sam očekivao sa najvećom pažnjom, ELEPHANT WHITE Prachye Pinkaewa. Računao sam da će debi ovog reditelja profilisan za zapadno tržište omogućiti da se on malo uozbilji upravo na nivou vođenja priče i efikasnosti. I zbilja, u ovom filmu Pinkaew bolje vodi priču nego inače, film je jasan i efikasan, podela koju predvodi Djimon Hounsou je vrhunska i dobro postavljena. Pinkaew sa samo dva glumca van Tajlanda uspeva da postigne dobar rezultat s tim što je Kevin Bacon nedovoljno iskorišćen i uključen u seriju zapravo repetitivnih scena.
Dakle, zapadni producenti i standardi su pomogli Pinkaewu da bolje savlada ono što je najvažnije u pravljenju filma a to je kako se vodi priča. Međutim, ono čega nema, to su akcione scene po kojima su se proslavili on i Panna Rittikrai. Odnosno, akcije zapravo ima dosta, u odnosu na minutažu čak i više nego u tipičnom Prachyinom filmu. Međutim, Djimonova specijalnost je pucanje i to naročito iz snajperskih pušaka tako da je on mahom daleko od svojih protivnika i tuča, a tuča - radi kojih smo se svi okupili, ima prilično malo, gotovo zanemarljivo u odnosu na Prachyine filmove. Na špici čak i nema Panne i čini se da je Prachya ovde više pokušao da se showcaseuje kao klasični reditelj akcionih filmova, bez akcenta na onome po čemu je prepoznatljiv što je zbunjujuće, mada se možda može objasniti time što Djimon, koliko god da je fizički spreman ipak nije Tony Jaa i moguće je da sa njim nisu mogle da se realizuju te borbe.
U svakom slučaju, Pinkaew se neće baš daleko probiti sa ovim filmom jer nije pružio ono što ume i što se od njega očekuje kao od svojevrsnog inovatora u akcionom žanru. Ovakav kakav je, ELEPHANT WHITE je vrlo solidan DTV, sa odličnom zvezdom u glavnoj ulozi i potencijalom koji nikada ne ispuni. Ipak, bilo bi lepo da ako se Pinkaew ikada vrati svojim akcionim obeležjima sa sobom ponese i pripovedačku disciplinu kojoj se naučio ovde.
* * 1/2 / * * * *
Dakle, zapadni producenti i standardi su pomogli Pinkaewu da bolje savlada ono što je najvažnije u pravljenju filma a to je kako se vodi priča. Međutim, ono čega nema, to su akcione scene po kojima su se proslavili on i Panna Rittikrai. Odnosno, akcije zapravo ima dosta, u odnosu na minutažu čak i više nego u tipičnom Prachyinom filmu. Međutim, Djimonova specijalnost je pucanje i to naročito iz snajperskih pušaka tako da je on mahom daleko od svojih protivnika i tuča, a tuča - radi kojih smo se svi okupili, ima prilično malo, gotovo zanemarljivo u odnosu na Prachyine filmove. Na špici čak i nema Panne i čini se da je Prachya ovde više pokušao da se showcaseuje kao klasični reditelj akcionih filmova, bez akcenta na onome po čemu je prepoznatljiv što je zbunjujuće, mada se možda može objasniti time što Djimon, koliko god da je fizički spreman ipak nije Tony Jaa i moguće je da sa njim nisu mogle da se realizuju te borbe.
U svakom slučaju, Pinkaew se neće baš daleko probiti sa ovim filmom jer nije pružio ono što ume i što se od njega očekuje kao od svojevrsnog inovatora u akcionom žanru. Ovakav kakav je, ELEPHANT WHITE je vrlo solidan DTV, sa odličnom zvezdom u glavnoj ulozi i potencijalom koji nikada ne ispuni. Ipak, bilo bi lepo da ako se Pinkaew ikada vrati svojim akcionim obeležjima sa sobom ponese i pripovedačku disciplinu kojoj se naučio ovde.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment