Pogledao sam THE HANGOVER PART II Todda Phillipsa. Uprkos tome što sam zbog ukidanja Firerovog kamea prvobitno planirao da bojkotujem ovaj film, odsustvo novih naslova na repertioaru me je nateralo da ga ipak pogledam. Obradovalo me je što je u petak uveče, projekcija u Tuckwoodu bila rasprodata a i jedna od manjih sala u Domu Sindikata gde smo na kraju gledali bila je baš puna.
Osnovni kvalitet prvog filma a to je prosto činjenica da je pored dobre komedije to suštinski zaista bio i dobar film na svim nivoima, i da je nezavisno od humora imao intergritet i na nivou priče i na nivou rediteljskog postupka, drugi deo odiše parcijalnošću svojstcvenom komedijama. Nije problem samo u tome što je ovo sequel i što su mnogi gegovi na ovaj ili onaj način bazirani na prvom filmu, već i u tome što se PART II ne može gledati bez poznavanja prvog dela. Ovog puta, iznenađujuće, Todd Phillips odustaje od svog ključnog aduta a to je tretman gross out komedije kao ozbiljnog filma i odmah prelazi na stvar.
A kad se "pređe na stvar" onda treba reći da je PART II vrlo korektno spakovan proizvod koji istovremeno ponavlja formulu prvog filma i osvežava je novim gegovima. Mislim da se čak u prevelikoj meri obraća fanovima prvog filma, i da u pojedinim situacijama više pokušava da ponovi detalje nego samu suštinu. I u tom smislu, PART II radi posao, tu nema zbora. U izvesnom smislu, Todd čak i eksperimentiše sa horizontima gross outa kroz naročiti akcenat na muške genitalije. Dakle, ne može se reći da na nivou pristupa ovaj film ne donosi određeni pomak.
Međutim, to sve ne čini da PART II u bilo kom momentu zaživi kao samostalna priča o nekim ljudima što je THE HANGOVER bio. PART II je samo dobro zezanje bez suštinskih temelja i tu sve čini da najkrupnije zamerke ovom filmu zapravo budu vezane za ono što najšira publika neće zapaziti na planu zabave ali će definitivno osetiti barem instinktivno da to nije prava stvar kao što je bio prvi film.
* * 1/2 / * * * *
Osnovni kvalitet prvog filma a to je prosto činjenica da je pored dobre komedije to suštinski zaista bio i dobar film na svim nivoima, i da je nezavisno od humora imao intergritet i na nivou priče i na nivou rediteljskog postupka, drugi deo odiše parcijalnošću svojstcvenom komedijama. Nije problem samo u tome što je ovo sequel i što su mnogi gegovi na ovaj ili onaj način bazirani na prvom filmu, već i u tome što se PART II ne može gledati bez poznavanja prvog dela. Ovog puta, iznenađujuće, Todd Phillips odustaje od svog ključnog aduta a to je tretman gross out komedije kao ozbiljnog filma i odmah prelazi na stvar.
A kad se "pređe na stvar" onda treba reći da je PART II vrlo korektno spakovan proizvod koji istovremeno ponavlja formulu prvog filma i osvežava je novim gegovima. Mislim da se čak u prevelikoj meri obraća fanovima prvog filma, i da u pojedinim situacijama više pokušava da ponovi detalje nego samu suštinu. I u tom smislu, PART II radi posao, tu nema zbora. U izvesnom smislu, Todd čak i eksperimentiše sa horizontima gross outa kroz naročiti akcenat na muške genitalije. Dakle, ne može se reći da na nivou pristupa ovaj film ne donosi određeni pomak.
Međutim, to sve ne čini da PART II u bilo kom momentu zaživi kao samostalna priča o nekim ljudima što je THE HANGOVER bio. PART II je samo dobro zezanje bez suštinskih temelja i tu sve čini da najkrupnije zamerke ovom filmu zapravo budu vezane za ono što najšira publika neće zapaziti na planu zabave ali će definitivno osetiti barem instinktivno da to nije prava stvar kao što je bio prvi film.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment