U sklopu istraživanja za kapitalni projekat Žike Kišobranca pogledao sam film SB ZATVARA KRUG Miomira Mikija Stamenkovića, courtesy of Kunac.
Reč je o filmu iz 1974. godine, i jednom od retkih eksplicitnih prikazivanja Službe državne bezbednosti na našem filmu. Iako je reč o apsolutno režimskom filmu, upravo je ta politička inhibiranost nešto što mu daje posebnu političku relevantnost pošto se iz matrice onoga što ostaje neizrečeno zapravo prepoznaje sve ono što režim želi da sakrije.
U tom smislu zapravo o jednom društvu mnogo više govore režimski filmovi nego politički angažovani filmovi.
Kada je reč o samom estetskom dometu SB ZATVARA KRUG, taj film je već u svoje vreme 1974. godine bio vrlo arhaičan. U to vreme Žika Mitrović je već u dekadenciji sa UŽIČKOM REPUBLIKOM, to je tada već žešći papa kino, a Miki je drugorazredni predstavnik tog papa kina u tom trenutku. Za razliku od Žike koji je autentičan autor, Mikijev pristup žanru je na nivou naivne replike.
Međutim, ono što je važno to je da upravo upotreba žanrovske matrice čini da SB ZATVARA KRUG bude neobično pitak film, sa solidno postavljenom misterijom i zapletom u kome se pojavi i po nekoliko solidnih preokreta. Ipak, sama egzekucija svega toga je prilično tanka, tako da svi odnosi koji se postave u scenariju u samom filmu nisu do kraja eksploatisani. Inače, zanimljivo je da su scenario pored Mikija pisali i Dušan Perković, čuveni direktor Centar Filma, možda i najveći producent u istoriji jugoslovenskog filma, i Dragan Marković koji je radio OTPISANE, takođe kompetentan žanrovski rad. Perković je inače uživao u pisanju krimića a kažu da je često i ripovao ideje mladih scenarista koji su mu donosili scenarije za krimiće.
Velika je šteta što se nije produžila ta tradicija krimića i špijunskog filma pošto ovaj film pokazuje koliko je to vitalna matrica i koliko pomaže filma.
E sad, kad je reč o kulturfetišizmu, SB ZATVARA KRUG je suviše sveden da bi bio materijal za AUSTIN POWERS ali ima svojih draži tarantinovskog kalibra. Faruk Begoli igra agenta SB koji se zove Stipe. Josif Tatić u najboljim danima igra njegovog kolegu Paju. A Voja Mirić igra njihovog zabrinutog šefa, koji čak u jednom trenutku ulazi u blag konflikt sa Stipom pošto mu ne da da odmah privede osumnjičene.
Što se negativaca tiče, to je još zanimljivija priča. Naime, terorističku ćeliju vodi Felba, specijalizovan za uloge starih seljaka u našim filmovima, čovek sa šajkačom zašivenom za teme. Tim još čini Duško Tadić, inače toliko specijalizovan za uloge milicajaca u našim filmovima da su na snimanju jednog filma mislili da nosi uniformu sa sobom na snimanje; Lane Gutović u najboljim danima, mlad i lep.
Njihova ideologija je mutna. Na početku filma u jednoj jako brzo montiranoj sceni koja se prepliće sa dokumentanim snimcima hidroelektrane na kojoj s sprema sabotaža, vidimo da se sreću noću u nekoj bogataškoj kući u inostranstvu i da se diverzant dovozi crnim "mercedesom", međutim, isto tako svi govore srpski.
Od njihovih inostranih kontakata, znamo još i da pod prismotrom imaju ljude u emigraciji. Film doduše implicira da za ljude nema razloge da budu u emigraciji. Štaviše, lik Dušice Žegarac koji ucenjuju ocem u emigraciji kaže da je nagovarala oca da se vrati ali da on nije hteo pošto je tamo dobio državljanstvo.
U jednom trenutku Duško Tadić objašnjava operativcu iz inostrantsva da nije lako napraviti akcije, "da je sada ceo narod vojska i policija". A opet Felba, kaže Radetu Markoviću, "naš cilj je da podrivamo ovaj sistem." Ali, opet ne znamo u čijem interesu. No, film dobacuje i do današnjih okolnosti pošto Felba u jednoj sledećoj sceni kaže "da će pare stizati dok god ova zemlja bude imala neprijatelje". Tako je, Felba. To i ja kažem.
Dakle, s jedne strane, Miki je konstruisao zaverenike kao tipične hitchcockovske McGuffine, ali sa druge strane ostali su dovoljno apstraktni kako bio održali jugoslovenski koncept nesvrstanosti koji ima apstraktnog neprijatelja.
Inače, u vojnim doktrinama SFRJ ipak se dominantno pripremala odbrana od NATOa. "Mercedes" i kuća sugerišu da napad ipak dolazi sa Zapada.
Međutim, iako govore srpski, zaverenici nisu nominalno ni četnici ni ustaše.
Ono što je naročito zanimljivo to je da se kao sredstvo ucene protiv grupa naučnika koristi njihova izdaja u logoru Mathauzen. Dakle, film sugeriše kako će nas mračne tajne iz NOBa jednog dana dovesti u iskušenje. Isto tako, postavlja se pitanje, kako su operativci-zaverenici saznali za to. da li je to neka naci priča?
Inače, kad smo već kod Hitcha, Miki ima autentičan feel za suspense. Iako se ne može reći da previše vešto vodi film, ima par monenata u kojima uspeva da rediteljski napravi obrise ozbiljno koncipirane scene, a takođe ima i nekih vrlo italo zumova, naročito na Dušicu Žegarac.
U svakom slučaju, SB ZATVARA KRUG je intrigantan film i pravi primer zašto treba ponovo pročešljatinašu filmsku baštinu.
* * / * * * *
Reč je o filmu iz 1974. godine, i jednom od retkih eksplicitnih prikazivanja Službe državne bezbednosti na našem filmu. Iako je reč o apsolutno režimskom filmu, upravo je ta politička inhibiranost nešto što mu daje posebnu političku relevantnost pošto se iz matrice onoga što ostaje neizrečeno zapravo prepoznaje sve ono što režim želi da sakrije.
U tom smislu zapravo o jednom društvu mnogo više govore režimski filmovi nego politički angažovani filmovi.
Kada je reč o samom estetskom dometu SB ZATVARA KRUG, taj film je već u svoje vreme 1974. godine bio vrlo arhaičan. U to vreme Žika Mitrović je već u dekadenciji sa UŽIČKOM REPUBLIKOM, to je tada već žešći papa kino, a Miki je drugorazredni predstavnik tog papa kina u tom trenutku. Za razliku od Žike koji je autentičan autor, Mikijev pristup žanru je na nivou naivne replike.
Međutim, ono što je važno to je da upravo upotreba žanrovske matrice čini da SB ZATVARA KRUG bude neobično pitak film, sa solidno postavljenom misterijom i zapletom u kome se pojavi i po nekoliko solidnih preokreta. Ipak, sama egzekucija svega toga je prilično tanka, tako da svi odnosi koji se postave u scenariju u samom filmu nisu do kraja eksploatisani. Inače, zanimljivo je da su scenario pored Mikija pisali i Dušan Perković, čuveni direktor Centar Filma, možda i najveći producent u istoriji jugoslovenskog filma, i Dragan Marković koji je radio OTPISANE, takođe kompetentan žanrovski rad. Perković je inače uživao u pisanju krimića a kažu da je često i ripovao ideje mladih scenarista koji su mu donosili scenarije za krimiće.
Velika je šteta što se nije produžila ta tradicija krimića i špijunskog filma pošto ovaj film pokazuje koliko je to vitalna matrica i koliko pomaže filma.
E sad, kad je reč o kulturfetišizmu, SB ZATVARA KRUG je suviše sveden da bi bio materijal za AUSTIN POWERS ali ima svojih draži tarantinovskog kalibra. Faruk Begoli igra agenta SB koji se zove Stipe. Josif Tatić u najboljim danima igra njegovog kolegu Paju. A Voja Mirić igra njihovog zabrinutog šefa, koji čak u jednom trenutku ulazi u blag konflikt sa Stipom pošto mu ne da da odmah privede osumnjičene.
Što se negativaca tiče, to je još zanimljivija priča. Naime, terorističku ćeliju vodi Felba, specijalizovan za uloge starih seljaka u našim filmovima, čovek sa šajkačom zašivenom za teme. Tim još čini Duško Tadić, inače toliko specijalizovan za uloge milicajaca u našim filmovima da su na snimanju jednog filma mislili da nosi uniformu sa sobom na snimanje; Lane Gutović u najboljim danima, mlad i lep.
Njihova ideologija je mutna. Na početku filma u jednoj jako brzo montiranoj sceni koja se prepliće sa dokumentanim snimcima hidroelektrane na kojoj s sprema sabotaža, vidimo da se sreću noću u nekoj bogataškoj kući u inostranstvu i da se diverzant dovozi crnim "mercedesom", međutim, isto tako svi govore srpski.
Od njihovih inostranih kontakata, znamo još i da pod prismotrom imaju ljude u emigraciji. Film doduše implicira da za ljude nema razloge da budu u emigraciji. Štaviše, lik Dušice Žegarac koji ucenjuju ocem u emigraciji kaže da je nagovarala oca da se vrati ali da on nije hteo pošto je tamo dobio državljanstvo.
U jednom trenutku Duško Tadić objašnjava operativcu iz inostrantsva da nije lako napraviti akcije, "da je sada ceo narod vojska i policija". A opet Felba, kaže Radetu Markoviću, "naš cilj je da podrivamo ovaj sistem." Ali, opet ne znamo u čijem interesu. No, film dobacuje i do današnjih okolnosti pošto Felba u jednoj sledećoj sceni kaže "da će pare stizati dok god ova zemlja bude imala neprijatelje". Tako je, Felba. To i ja kažem.
Dakle, s jedne strane, Miki je konstruisao zaverenike kao tipične hitchcockovske McGuffine, ali sa druge strane ostali su dovoljno apstraktni kako bio održali jugoslovenski koncept nesvrstanosti koji ima apstraktnog neprijatelja.
Inače, u vojnim doktrinama SFRJ ipak se dominantno pripremala odbrana od NATOa. "Mercedes" i kuća sugerišu da napad ipak dolazi sa Zapada.
Međutim, iako govore srpski, zaverenici nisu nominalno ni četnici ni ustaše.
Ono što je naročito zanimljivo to je da se kao sredstvo ucene protiv grupa naučnika koristi njihova izdaja u logoru Mathauzen. Dakle, film sugeriše kako će nas mračne tajne iz NOBa jednog dana dovesti u iskušenje. Isto tako, postavlja se pitanje, kako su operativci-zaverenici saznali za to. da li je to neka naci priča?
Inače, kad smo već kod Hitcha, Miki ima autentičan feel za suspense. Iako se ne može reći da previše vešto vodi film, ima par monenata u kojima uspeva da rediteljski napravi obrise ozbiljno koncipirane scene, a takođe ima i nekih vrlo italo zumova, naročito na Dušicu Žegarac.
U svakom slučaju, SB ZATVARA KRUG je intrigantan film i pravi primer zašto treba ponovo pročešljatinašu filmsku baštinu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment