Reč je o filmu NEXT Lee Tamahorija, courtesy of Ginger.
Ovde je stvar vrlo zanimljiva pošto je to film koji bi po definiciji trebalo da nas sve kolektivno zanima na Forumu, pošto je reč o visokoprofilnoj ekranizaciji važnog SF pisca koju radi jedan vrlo emancipovan reditelj.
Međutim, kao i sam film koji je izašao u senci Cageovih brojnih recentnih posrnuća, odnosno Tamahorijevog ultrabizarnog skandala kada se prostituisao na ulici, tako su i anticipacija i reakcija na film prosto presahli.
Iako ga kritika nije dočekala baš na nož, film je prošao katastrofalno u bioskopima, uprkos tome što se u najmanju ruku očekivalo da će mediokritetski proći.
To je zanimljiv slučaj pošto mislim da je ovo film koji bi možda, u nekim okolnostima da cage malo bolje stoji, mogao da odradi upravo taj mediokritetski posao na blagajnama.
Ono što je osnovni utisak koji provejava o filmu jeste da je Dickova izuzetno filmična premisa potpuno zapuštena u Tamahorijevoj realizaciji. Iako se tamahori trudi da vrlo angažovano i energično snimi ovu priču, on sve do same završne sekvence nije osmislio autentičan kinematografski način kako iskazuje Dickovu postavku da glavni junak može da vidi dva u minuta u budućnost, što je nedopustivo, pošto sve van te premise je ispod nivoa ne samo savremenog filma nego i nekih arhaičnijih žanrovskih konstrukcija iz pedesetih.
Otvaranje u Vegasu i zbivanja po američkoj provinciji su na nivou nekog B-filma sa nekom nekadašnjom theatrical zvezdom, izuezev jedne potere na litici koja je opterećena jako slabim CGIjem (što samo pokazuje da je film u nekom momentu abortiran čim su takvi efekti pušteni u finalnu verziju), da bi obda u poslednjoj trećini NEXT postajao na momente čak i odličan, pošto deluje skuplje, još bolje režirano i što je najvažnije Tamahori počinje da filmski izražava neobično stanje svog junaka.
Dick nije imao puno sreće sa ekranizacijama, ali Gary Goldman koji je pisao ovaj film sa još nekim saradnicima sa bogatim iskustvom u akcionom filmu, ima potpis na TOTAL RECALLu najboljoj Dickovoj adaptaciji, koja doduše ima više Verhoevenov nego Dickov pečat, pa je samim tim i očekivanje od ove adaptacije bilo veće. Ali, ona ga naravno nije ispunila.
Zato NEXT ostaje negde na nivou PAYCHECKa, s tim što posle PAYCHECKa više nisam želeo da gledam Wooa dok bih Tamahorija posle NEXTa ipak opet gledao.
* 1/2 / * * * *
P.S. Serghej Trifunović u filma ima malu ulogu kao jedan od asasina mutne terorističke organizacije, čak i opsuje na srpskom, uključen je u dva dobra akciona set-piecea, kao Robert Patrick u DIE HARD 2.
Ovde je stvar vrlo zanimljiva pošto je to film koji bi po definiciji trebalo da nas sve kolektivno zanima na Forumu, pošto je reč o visokoprofilnoj ekranizaciji važnog SF pisca koju radi jedan vrlo emancipovan reditelj.
Međutim, kao i sam film koji je izašao u senci Cageovih brojnih recentnih posrnuća, odnosno Tamahorijevog ultrabizarnog skandala kada se prostituisao na ulici, tako su i anticipacija i reakcija na film prosto presahli.
Iako ga kritika nije dočekala baš na nož, film je prošao katastrofalno u bioskopima, uprkos tome što se u najmanju ruku očekivalo da će mediokritetski proći.
To je zanimljiv slučaj pošto mislim da je ovo film koji bi možda, u nekim okolnostima da cage malo bolje stoji, mogao da odradi upravo taj mediokritetski posao na blagajnama.
Ono što je osnovni utisak koji provejava o filmu jeste da je Dickova izuzetno filmična premisa potpuno zapuštena u Tamahorijevoj realizaciji. Iako se tamahori trudi da vrlo angažovano i energično snimi ovu priču, on sve do same završne sekvence nije osmislio autentičan kinematografski način kako iskazuje Dickovu postavku da glavni junak može da vidi dva u minuta u budućnost, što je nedopustivo, pošto sve van te premise je ispod nivoa ne samo savremenog filma nego i nekih arhaičnijih žanrovskih konstrukcija iz pedesetih.
Otvaranje u Vegasu i zbivanja po američkoj provinciji su na nivou nekog B-filma sa nekom nekadašnjom theatrical zvezdom, izuezev jedne potere na litici koja je opterećena jako slabim CGIjem (što samo pokazuje da je film u nekom momentu abortiran čim su takvi efekti pušteni u finalnu verziju), da bi obda u poslednjoj trećini NEXT postajao na momente čak i odličan, pošto deluje skuplje, još bolje režirano i što je najvažnije Tamahori počinje da filmski izražava neobično stanje svog junaka.
Dick nije imao puno sreće sa ekranizacijama, ali Gary Goldman koji je pisao ovaj film sa još nekim saradnicima sa bogatim iskustvom u akcionom filmu, ima potpis na TOTAL RECALLu najboljoj Dickovoj adaptaciji, koja doduše ima više Verhoevenov nego Dickov pečat, pa je samim tim i očekivanje od ove adaptacije bilo veće. Ali, ona ga naravno nije ispunila.
Zato NEXT ostaje negde na nivou PAYCHECKa, s tim što posle PAYCHECKa više nisam želeo da gledam Wooa dok bih Tamahorija posle NEXTa ipak opet gledao.
* 1/2 / * * * *
P.S. Serghej Trifunović u filma ima malu ulogu kao jedan od asasina mutne terorističke organizacije, čak i opsuje na srpskom, uključen je u dva dobra akciona set-piecea, kao Robert Patrick u DIE HARD 2.
No comments:
Post a Comment