Pogledao sam THE BOURNE ULTIMATUM Paul Greengrassa, courtesy of Ginger & mrkoye.
Kopija koju sam gledao je klasičan property DVD-rip i mogu reći da je relevantan za procenu filma.
ULTIMATUM je postavljen kao zakljucenje trilogije sa direktnim nadovezivanjem na SUPREMACY, i ne bi mnogo pogrešili ako bi rekli da film ne stoji samostalno, za razliku od SUPREMACY i ja to u principu uopšte ne volim,. Mnoge franšize sam gledao tek od drugog dela, recimo ALIENS i baš sam uživao u tome što sam mogao da ih shvatim i iz sequela. U ULTIMATUMu je to nemoguće i film jako teško stoji samostalno.
Kad je reč o scenariju, poseban kvalitet filma čini smrtno ozbiljan tretman priče. Najpre smrtno ozbiljna i u svemu tome vrlo uspešna postavka potpuno pulp priče u kojoj su neuverljivosti, kojih je ranije bilo, svedene na minimum. U filmu postoje samo dve situacije u kojima su se meni likovi ponašali neuverljivo ali čini mi se da to čak možda ostatak publike ne bi ni primetio.
U ULTIMATUMu štaviše, i glavni negativac, koji jeste sleazy bastard, ima jednu nekriminalnu nameru već naprosto rat protiv terora vidi kao borbu u kojoj sva sredstva mogu da se koriste, za razliku od ranijih junaka. Štaviše, u filmu postoji jedna situacija u kojoj on sa punim pravom planira da izvrši zločin.
Ceo rasplet Bourneovog lika je postavljen kao najklasičniji hitchcockovski McGuffin, i Greengrass upseva da vodi ceo film u najklasičnijem hitchcockovskom maniru, i što ja najvažnije da ga u finišu zaokruži bez patetike i da ga spoji sa prvim filmom čime ova trilogija dobija odličan smisao.
Na mikroplanu scene su koncipirane sa povišenim nivoom inteligencije junaka na tragu serije 24, i sa polemičkim dijalozima na tragu MUNICHa, tako da ULTIMATUM sve vreme odaje utisak jednog elitnog filma. I zaista, iako ne mislim da je reč o zahtevnom delu, čini mi se da ULTIMATUM pokušava da drži gledaoca uključenim u priču na jedan sofisticiraniji način.
U političkom smislu, iako Greegrass odbija da smesti Bournea u svoj politički korpus, ovaj film nosi jasne preokupacije. Pored svih sumnji u brutalnost američkog rata protiv terora, Greengrass jasno adresuje i pitanje CCTV kamera kojima je premrežena Britanija i koje postaju neizbežan deo svakog novog britanskog filma.
Kad je reč o egzekuciji, film se odmiče od SUPREMACYjeve agresivnosti i bliži je mešavini MUNICHa i UNITED 93. Greengrass u trećem filmu još više podvlači borbu za goli život i više ga zanimaju iznenadni, vrlo realistični izlivi nasilja i oružane borbe nego razvijeni set-pieceovi.
Isto tako, postoji nekoliko situacija prenetih iz SUPREMACYja u kojima Bourne drugačije reaguje nego u drugom filmu i dugačije ih rešava čime se pokazuje evolucija lika i što je najvažnije od svega, to uglavnom nije patetično.
U filmu je prisutan jasan retro design. Greengrassova Evropa izgleda fenomenalno, i njena filmičnost je još jasnija kada akcija na kraju dođe u Ameriku i kada te smore već milijardu puta viđene lokacije i uniformisani automobili za razliku od evropske raznovrsnosti. Retro momenat je najvidljiviji u kostimu, politički novinar u kožnjaku je pravi Euro chic iz sedamdesetih, recimo.
Neuralgične tačke prva dva filma, a to su bile statične scene u štabu sa nejasnim protokom vremena u odnosu na Bornov svet koji ima jasnu dinamiku su sada izlečene, delimično uz upotrebu stilskih rešenja uzvežbanih u scenama kontrole leta u UNITED 93. Očigledno je Greengrass imao veću kontrolu u trećem nego u drugom filmu i to je dalo rezultate.
ULTIMATUM je ovu formu priče o Ludlumovom junaku doveo do maksimuma i svi dalji koraci bi bili suvišni, nadam se da su toga svesni i autori i da će svi eventualni dalji nastavci biti snimni sa novom i svežom ekipom.
* * * / * * * *
Kopija koju sam gledao je klasičan property DVD-rip i mogu reći da je relevantan za procenu filma.
ULTIMATUM je postavljen kao zakljucenje trilogije sa direktnim nadovezivanjem na SUPREMACY, i ne bi mnogo pogrešili ako bi rekli da film ne stoji samostalno, za razliku od SUPREMACY i ja to u principu uopšte ne volim,. Mnoge franšize sam gledao tek od drugog dela, recimo ALIENS i baš sam uživao u tome što sam mogao da ih shvatim i iz sequela. U ULTIMATUMu je to nemoguće i film jako teško stoji samostalno.
Kad je reč o scenariju, poseban kvalitet filma čini smrtno ozbiljan tretman priče. Najpre smrtno ozbiljna i u svemu tome vrlo uspešna postavka potpuno pulp priče u kojoj su neuverljivosti, kojih je ranije bilo, svedene na minimum. U filmu postoje samo dve situacije u kojima su se meni likovi ponašali neuverljivo ali čini mi se da to čak možda ostatak publike ne bi ni primetio.
U ULTIMATUMu štaviše, i glavni negativac, koji jeste sleazy bastard, ima jednu nekriminalnu nameru već naprosto rat protiv terora vidi kao borbu u kojoj sva sredstva mogu da se koriste, za razliku od ranijih junaka. Štaviše, u filmu postoji jedna situacija u kojoj on sa punim pravom planira da izvrši zločin.
Ceo rasplet Bourneovog lika je postavljen kao najklasičniji hitchcockovski McGuffin, i Greengrass upseva da vodi ceo film u najklasičnijem hitchcockovskom maniru, i što ja najvažnije da ga u finišu zaokruži bez patetike i da ga spoji sa prvim filmom čime ova trilogija dobija odličan smisao.
Na mikroplanu scene su koncipirane sa povišenim nivoom inteligencije junaka na tragu serije 24, i sa polemičkim dijalozima na tragu MUNICHa, tako da ULTIMATUM sve vreme odaje utisak jednog elitnog filma. I zaista, iako ne mislim da je reč o zahtevnom delu, čini mi se da ULTIMATUM pokušava da drži gledaoca uključenim u priču na jedan sofisticiraniji način.
U političkom smislu, iako Greegrass odbija da smesti Bournea u svoj politički korpus, ovaj film nosi jasne preokupacije. Pored svih sumnji u brutalnost američkog rata protiv terora, Greengrass jasno adresuje i pitanje CCTV kamera kojima je premrežena Britanija i koje postaju neizbežan deo svakog novog britanskog filma.
Kad je reč o egzekuciji, film se odmiče od SUPREMACYjeve agresivnosti i bliži je mešavini MUNICHa i UNITED 93. Greengrass u trećem filmu još više podvlači borbu za goli život i više ga zanimaju iznenadni, vrlo realistični izlivi nasilja i oružane borbe nego razvijeni set-pieceovi.
Isto tako, postoji nekoliko situacija prenetih iz SUPREMACYja u kojima Bourne drugačije reaguje nego u drugom filmu i dugačije ih rešava čime se pokazuje evolucija lika i što je najvažnije od svega, to uglavnom nije patetično.
U filmu je prisutan jasan retro design. Greengrassova Evropa izgleda fenomenalno, i njena filmičnost je još jasnija kada akcija na kraju dođe u Ameriku i kada te smore već milijardu puta viđene lokacije i uniformisani automobili za razliku od evropske raznovrsnosti. Retro momenat je najvidljiviji u kostimu, politički novinar u kožnjaku je pravi Euro chic iz sedamdesetih, recimo.
Neuralgične tačke prva dva filma, a to su bile statične scene u štabu sa nejasnim protokom vremena u odnosu na Bornov svet koji ima jasnu dinamiku su sada izlečene, delimično uz upotrebu stilskih rešenja uzvežbanih u scenama kontrole leta u UNITED 93. Očigledno je Greengrass imao veću kontrolu u trećem nego u drugom filmu i to je dalo rezultate.
ULTIMATUM je ovu formu priče o Ludlumovom junaku doveo do maksimuma i svi dalji koraci bi bili suvišni, nadam se da su toga svesni i autori i da će svi eventualni dalji nastavci biti snimni sa novom i svežom ekipom.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment