NIGHTCRAWLER

NIGHTCRAWLER je svakako jedan od najomiljenijih srpskih filmova pa stoga nije čudo da ga kao snob nisam pogledao onda kad je bio aktuelan jer je nekako bilo previše informacija o njemu i vremenom sam stekao utisak da sam ga već gledao.

Sada sam ga konačno pogledao u optimalnim uslovima i mogu reći da je evo posle praktično deset godina to naslov koji je odoleo zubu vremena.

Medijski aspekt ovog filma nije zastareo u međuvremenu, najpre zato jer je bio već krajnje arhaičan i u vreme kad se pojavio. Sam film se pojavio dvadeset godina posle smrti Kevina Cartera, a to je bila poslednja velika etička priča na temu koliko daleko treba ići u prikazivanju nesreće umesto učešća u pokušaju da se ona olakša.

Ono što je bilo istovremeno staromodno ali opet i večno aktuelno tada, ostalo je i sada, s tim što su se neki novi izazovi pojavili, kao što su fake news, deep fakeovi, internet kampanje dezinformacija itd. No, bazična tema se od Kevina Cartera a ni pre njega nije promenila.

Osnovni problem filma ostaje socijalna neprilagođenost glavnog junaka koja mi deluje kao da je tema nekog dodatnog filma koja organski nema veze sa osnovnom pričom. Junak može da bude socijalno neprilagođen, ali u suštini i ne mora, naročito ne na tako očigledan način. Moje iskustvo sa ljudima koji se bave ovakvim stvarima zapravo je potpuno suprotno, oni su "normalniji od normalnih" i veoma socijalno prilagođeni, što potvrđuje i njihova moralna elastičnost.

Ne mogu da kažem da mi je socijalna neprilagođenost lika smetala u gledanju filma jer je Jake Gyllenhaal u tome našao materijal da samoupravlja, ali vrlo umereno, koliko je ne vidim kao integralni deo priče, već više kao šum.

Ono što najbolje stoji jeste atmosfera i kriminalistička priča o čoveku koji ide noću i snima nesreće i policijske intervencije sve dok jednom ne stigne na mesto zločina pre policije i odluči da ga maksimalno kapitalizuje u pogledu prihoda ali i lične promocije.

Istovremeno, ovo je i socijalna priča o čoveku koji je našao put kojim može preokrenuti dinamiku moći na svoju stranu, i kao neko iz taloga doći u poziciju da uslovljava one koji su uticajni i glamurozni, uzimajući usput i trofeje na tom putu. Čak ni za taj aspekt priče nije bilo neophodno da junak bude toliko socijalno neprilagođen, ali tu bar postoji određena funkcija jer shvatamo da jedna takva osoba može biti prihvaćena u red "šarmantnih" ako donosi kvalitetan produkt.

Konačno, Dan Gilroy uspeva da napravi jako atmosferičan film. Noćni Los Anđeles je uzbudljiv, vibrantan, visceralan i u tom pogledu izvedba i generalni dizajn su na veoma visokom nivou.

NIGHTCRAWLER je značajan film i zaslužio je svoj kultni status. Akademski gledano, određena redukcija je mogla da se izvede i da ga pročisti, no ovo je sve veoma uspelo i ovako kako je.

U osnovi, ovo je povratak "smislenom" žanrovskom filmmakingu koji je odlikovao radove najboljih reditelja iz sedamdesetih, s tim što u dvehiljadedesetim to nastaje na obodima holivudske produkcije, ne kao glavna delatnost zvezda već kao njihov prostor za prevazilaženje onoga što im nameće mejnstrim. Otud verovatno ta doza "zatrpanosti" glavnog junaka nepotrebnim osobinama koje više prijaju glumcu nego što su potrebne priči.

Ipak, značaj i efekat filma zaslužuju * * * 1/2 dok je akademski gledano ovo ipak * * * .