MARLOWE

U filmu VENGEANCE BJ Novaka ima jedna briljantna razmena u kojoj rustikalac iz Teksasa pokušava da se seti nekog "Liam Neeson movieja" koji mu je bio dosadan i nije mu se bogznakoliko dopao, a vidimo da pod "Liam Neeson moviejem" on smatra TAKEN i TAKENa uveoke i onda se seti - u pitanju je SCHINDLER'S LIST.

Nažalost, MARLOWE Neila Jordana, sa kojim je Neeson radio neke od svojih najupečatljivijih filmova nastaje u fazi kad su obojica u određenoj vrsti defanzive. Neeson se prilično ofucao u tom post-TAKEN periodu koji je relativno naglo pošao nizbrdo u klasičan geezer teaser stadijum, posle nekoliko zanimljivih akcionih trilera - pre svih onih koje je režirao Jaume Collet-Serra.

MARLOWE je ikoničan lik i visok je nivo koji su postavili glumci u rasponu od Humphrey Bogarta do Jamesa Garnera, no sadašnji Neeson u tome svemu uopšte nije snašao.

Letargičnosti celog filma izuzetno doprinosti činjenica da je Liam Neeson potpuno indisponiran u glavnoj ulozi, da se ponaša kao da ga ne zanima da bude u tim scenama a to onda prenosi i na publiku.

Kada se tome doda da u ovom filmu Neil Jordan nudi samo jednu akademsku egzekuciju, dosta uopšteno kadrirajući, bez nekih bravura u vizuelnom pogledu, kao i bez vrhunskog rada sa glumcima po kom je poznat. Ovo je film u kom nema nimalo Jordanove ekspresivnosti ni u jednom pogledu.

Naravno, davno su prošla vremena kad je Warner Brothers bio spreman da uloži veliku paru kako bi Jordan i Neeson snimali MICHAEL COLLINS, ali MARLOWE je film na kom je bilo vrhunskih saradnik.

O Billu Monahanu možemo da kažemo i ovo i ono, on je svakako scenarista kog volimo da mrzimo, ali u savremenom holivudskom krimiću on je i dalje jedan od alfa-gorila. Kad sam u epizodnoj ulozi video Jessicu Lange, nisam mogao a da se ne setim filma THE GAMBLER Ruperta Wyatta, gde je isto Monahan pisao scenario a ona igrala epizodu, i koliko to mnogo više liči na ono što sam očekivao od Jordanovog MARLOWEa nego ovo što imamo preda se.

John Banville je pod pseudonimom napisao roman u kom obrađuje dalje avanture Chandlerovog junaka i iskreno se nadam da će Scott Frank radeći u sličnom aranžmanu Dashiella Hammetta sa Tomom Fontanom za televiziju, uraditi bolji posao.

Uprkos tome što je film snimao Xavi Gimenez, španski snimatelj sa solidnim iskustvom baš u krimićima i naročito žanrovskom opusu Oriola Paula, Jordanov film nikada ne uspeva da nas ubedi kako se zaista dešava u Kaliforniji, uprkos solidnim lokacijama koje na kraju ipak ne uspevaju da stvore iluziju.

Dakle, MARLOWE je promašaj sa pedigreom, i nažalost dobacuje najdalje do jedne ambiciozne ali letargične televizijske produkcije. Kadriranje Xavija Gimeneza doduše sugeriše da je film pravljen za veliki ekran, ali nema tu kvaliteta da do njega masovnije i dođe.

Nažalost, ako izuzmemo Jordana koji je sve ovo ispustio i potpisao na kraju film koji je mogao da snimi - kolokvijalno rečeno - bilo ko, najveći krivac je ipak Neeson. Sigurno je da bi on sve ovo "pokrio" da je njegov Marlowe bio žustriji junak. Nažalost, ovde je glavni junak dominantan po prisustvu ali inferioran po učinku.

* * / * * * *