Braća Dardenne su definitivno među najuspešnijim evropskim rediteljima koji su rezultat postigli s "dve leve ruke". TORI ET LOKITA je samo jedan od primera njihovog filma koji deluje kao da je nastao bez velikog napora, ali u onom lošem smislu, kao da se niko nije nešto mnogo potrudio, zamislio, postavio sebi neki cilj nego su naprosto zbudžili nešto i eto filma.
I to ne samo filma nego i solidno plasiranog produkta na festivalima i svetskom tržištu.
TORI ET LOKITA je film o bratu i sestri iz Podsaharske Afrike koji se zlopate po Belgiji, ali bez neke kompleksnije slike sveta oko njih. Da li je tome doprinela pandemija da bude manje ljudi u kadru ali ovaj film ima veoma malo likova, malo događaja, užasno je jednostavno izveden, a pritom jednostavnost nije efektna, i tu se nema šta reći.
Kad se na sve to doda da je veoma nemaštovit, da se priča kreće linearno u smeru koji smo više nego očekivali bez nekog ubeđenja ili veštine koji bi nam je učinili zanimljivom, imamo jedno zaista uzaludno gledalačko iskustvo.
Ipak, sudbina podsaharskih doseljenika budi dovoljno pijeteta da se nikako ne ode do kraja u razobličavanju ovog filma, nego on eto i dalje vegetira na tragediji o koju se očešao.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment