Tuesday, June 27, 2017

THE BAD BATCH

THE BAD BATCH Ane Lily Amirpour nažalost uspeva da jednu čistu Grindhouse premisu pretvori u nešto što je hipstersko iživljavanje. Priča o postapokaliptičnoj pustoši kojom lutaju odbačeni ljudi iz naslova tretirana je kao nekakav hipsterski modni film, sa muzičkim interludijima koji su važniji od priče, likova, i sa estetizacijom koja dominira nad svim ostalim postupcima. To je zanimljiv paradoks. Iako je i prvi dugometražni film Ane Lily Amirpour bio "iživljavanje" u pogledu spajanja američkog indie filma i persijskog jezika pre svega, onda je ovaj "iživljavanje" u tome što spaja visoku estetizaciju sa konceptom pabirčenja, reciklaže otpada koji je činio produkcioni dizajn postapokaliptičnih filmova ove vrste.

Za razliku od pojedinih italijanskih reditelja koji su imali artističke izlete u realizaciji takvih postapokaliptičnih filmova i pokušavali da se pozabave estetizacijom, ili u sličnim slučajevima reditelja koji su takve filmove snimali kao odskočnu dasku, Ana Lily Amirpour ovo snima u fazi kada se već jeste afirmisala, i nema nikakvu obavezu da se poštapa žanrom. Pa ipak, film ima dosta detalja i žanrovskih okvira u sebi koji su međutim potpuno rastavljeni njenim postupkom i nemaju takav efekat. Naslovi kao Michodov ROVER padaju na pamet ali Ana Lily Amirpour je otišla korak dalje od toga.

Glumačka podela okuplja dosta zvezda i sa jasnom žanrovskom reputacijom, i ko poželi da gleda Jasona Momou i Keanu Reevesa u postapokaliptičnom filmu pa se zato lati THE BAD BATCHa, ima prilično da se iznenadi. Ali, onaj ko hoće da vidi jedan filmski eksces kakav se ne sreće često, ima šta da vidi u ovom filmu. Možda baš zato njime nisam bio frustriran.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment