Pogledao sam PERSONAL SHOPPER Oliviera Assayasa. Strpljenje se isplatilo, konačno je stigao u bioskope tako da na kraju nije bilo potrebe da ga gledam na nekom ripu, kada već nisam stigao da ga ulovim na FESTu. Ovaj film je jedno od Assayasovih istraživanja u domenu žanra, meni svakako slabiji od njegovog najzanimljivijeg i najsnažnijeg filma u tom domenu - DEMONLOVERa - ali sasvim sigurno izuzetno zanimljiva studija strave u art house ključu, na liniji Romana Polanskog. Assayasov film jeste horor, mada bih radije upravo koristio "film strave" kao definiciju upravo zbog toga da se ne bi poisteovećivao sa svim onim konvencijama ali i zahtevima publike koje implicira definicija savremenog horor filma.
Assayas polazi iz glavnog lika, izvanredno je igra Kristen Stewart sa kojom je ostvario vrlo potentnu saradnju. Ona je "lični kupac" kapriciozne zvezde, sa kojom deli mere i obavlja njene poslove da se ova ne bi pojavljivala javnosti. Pored toga, ona je i medijum koji pokušava da stupi u kontakt sa pokojnim bratom. Film ima nekoliko sekvenci sa spektralnim pojavama ali strava je prevashodno sakrivena u svakodnevici glavne junakinje koja vodi život savremene nomadske elite, i jedan od najimpresivnijih segmenata filma jeste stalking koji se odvija preko iMessagea na njenom telefonu, maltene bez izgovorenih reči, u vibrantnim euro-ambijentima koje za Assayasa majstorski snima Yorick Le Saux, DP koji se u njegovim filmovima u poslednje vreme smenjuje sa Denis Lenoirom.
Kak strava u Assayasovom filmu nikada nije metastazirala u pravcu zabave (iako je film vrlo dinamičan) ili žanrovskih konvencija, već ostaje u domenu neizrečenog, okultnog, možda i krajnje subjektivnog, PERSONAL SHOPPER nudi i vrlo supešan upliv ovakovog pogleda u vode vrhunskog art housea i uopšte onoga što smatramo kremom evropskog filma. U njemu se PERSONAL SHOPPER zasluženo nalazi, premda nema dovoljnu snagu da otvori neko novo poglavlje u poimanju strave na filmu. Film je svež ali ni po čemu, čak ni u Assayasovom opusu zapravo nije nov.
* * * / * * * *
Assayas polazi iz glavnog lika, izvanredno je igra Kristen Stewart sa kojom je ostvario vrlo potentnu saradnju. Ona je "lični kupac" kapriciozne zvezde, sa kojom deli mere i obavlja njene poslove da se ova ne bi pojavljivala javnosti. Pored toga, ona je i medijum koji pokušava da stupi u kontakt sa pokojnim bratom. Film ima nekoliko sekvenci sa spektralnim pojavama ali strava je prevashodno sakrivena u svakodnevici glavne junakinje koja vodi život savremene nomadske elite, i jedan od najimpresivnijih segmenata filma jeste stalking koji se odvija preko iMessagea na njenom telefonu, maltene bez izgovorenih reči, u vibrantnim euro-ambijentima koje za Assayasa majstorski snima Yorick Le Saux, DP koji se u njegovim filmovima u poslednje vreme smenjuje sa Denis Lenoirom.
Kak strava u Assayasovom filmu nikada nije metastazirala u pravcu zabave (iako je film vrlo dinamičan) ili žanrovskih konvencija, već ostaje u domenu neizrečenog, okultnog, možda i krajnje subjektivnog, PERSONAL SHOPPER nudi i vrlo supešan upliv ovakovog pogleda u vode vrhunskog art housea i uopšte onoga što smatramo kremom evropskog filma. U njemu se PERSONAL SHOPPER zasluženo nalazi, premda nema dovoljnu snagu da otvori neko novo poglavlje u poimanju strave na filmu. Film je svež ali ni po čemu, čak ni u Assayasovom opusu zapravo nije nov.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment