Thursday, June 1, 2017

UNLOCKED

Pogledao sam UNLOCKED Michaela Apteda. Ovaj film je čekao dve ili tri godine na pemijeru i slobodno možemo reći da to nije zaslužio. Naime, u komercijalnom pogledu UNLOCKED svakako nije u međuvremenu postao potentnije ostvarenje od tog čekanja, a u estetskom pogledu reč je o B-razradi špijunske formule u britanskom ambijentu.

Jedan od najzanimljivijih detalja u ovom filmu je produkcioni dizajn za koji je bio zadužen Ondrej Nekvasil u domenu scenografije i naša Bojana Nikitović u oblasti kostima. Tu je urađen odličan posao i ovaj B-film u svojoj suštini ima gritty dizajn koji prebacuje njegovu bazično bourneovsku premisu na ulični nivo.

Naravno, UNLOCKED nikada ne postaje le Carre ai je neprestano vrlo zabavan, dinamičan i filno se snalazi na toj liniji jednog od derivata SAFE HOUSEa. Šteta je što scenario u par navrata preuzima neke running against the clock tehnike koje su dosta klišetizirane ali to nimalo ne smeta usled opšteg B-vajba koji je Apted vrlo solidno evocirao.

Iskreno, žao mi je što Apted nije pokazao ovaj stepen veštine onomad kada je snimao Bonda, bio bi to mnogo bolji film nego što na kraju jeste, a to je jedan od najgorih ili možda i najgorih u serijalu. Ne znam šta je presudilo ovog puta, možda je dobar second unit ili stunt kooridnacija ali film je vrlo energičan, ume da žestoku udari, a Noomi Rapace uspeva da se nametne kao ubedljiva operativka na terenu kojoj nasilje nije sasvim strano. 

Michael Douglas je efektan u svojoj supporting ulozi ali mora se priznati da njegova star persona nije dovoljno inventivno iskorišćena. S druge strane, Orlando Bloom doživljava priličnu reinvenciju u ulozi misterioznog ratnog veterana. Toni Collette ponovo igra undercover handlera i to radi dobro, a sada već i rutinski.

Na kraju, zapravo od svih segmenata filma jedini koji se ponajviše bazira na podrazumevanjima a opet nema onu dozu neophodne rutine jeste scenario koji nudi nekoliko jako zanimljivih devijacija u odnosu na klišee ali i nekoliko situacija koje su morale biti ubedljivije plasirane ili nešto razjašnjenije. Ipak, nesporno je da scenario češće prijatno iznenađuje.

Zanimljivo je napraviti paralelu sa Douglasovom ulogom u filmu DON’T SAY A WORD koji se delimično bavi istom temom. Naravno, on ovde biva prebačen na drugu poziciju ali sličnosti su evidentne.

Izgleda da su producenti filma računali da bi se ovde mogla izroditi franšiza sa Noomi Rapace u glavnoj ulozi. Ne verujem da će se to sada desiti, i pomalo mi je žao zbog toga jer ovaj film je bio fino B-iskustvo za ljubitelje žanra.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment