Michael Keaton je u više navrata igrao novinare i na kraju je film SPOTLIGHT pokupio nagrade. Ipak, njegova najbolja uloga novinara i najbolji film kad smo već kod toga jeste HBO televizijska ekranizacija istinite priče o Robertu Wieneru i CNNovoj ekipi koja provela nekoliko meseci u Bagdadu pred invaziju 1990. i 1991. godine, zaključćno sa spektakularnim uključenjem tokom prve nović bombardovanja u Desert Stormu. Mick Jackson je ovaj film režirao neposredno pošto je snimio svoj poslednji major film i svoj najveći bioskopski spektakl, tako da ovde on još uvek ima snage da napravi vrlo vibrantnu rekonstrukciju života u Bagdadu i Kuvajtu, maksimalno koristeći budžet koji je televizijski ali pošto je ovo HBo sigurno nije mali.
Jackson je radio po scenariju nastalom iz Wienerove knjige a adaptirali su je pored sanomg novinara i John Patrick Shanley, Richard Chapman i Timothy J. Sexton. Scenario je precizan i dobro prikazuje protok vremena uz dinamično i sugestivno ilazganje karaktera i postavljanje situacija. Posebno zadovoljstvo u ovom TV filmu iz 2002. godine predstavlja lik Naji Al-Hadithija, tadašnjeg sekretara za štampu koji je u vreme izlaska filma bio irački ministar spoljnih poslova u LIVE FROM BAGHDADA je prikazan kao obrazovan i umeren Saddamov birokrata da bi 2003. početkom invazije pobegao u Kairo a 2006. razotkriven kao bitan izvor CIAe i zapadnih službi.
Najija igra David Suchet kao još jednog u galeriji enigmatičnih, elegantnih i elegantnih arapskih power brokera, kojoj pripadaju i likovi poput Hani Pashe iz BODY OF LIES, recimo. Keaton bez problema sparinguje sa Suchetom, a Helena Bonham Carter, Michael Murphy, Paul Guilfoyle, Lili Taylor, Hamish Linklater i ostali čine zbilja izuzetan glumački ansambl.
Keaton svojiom harizmom i energijom diktira tempo i u određenom smislu LIVE FROM BAGHDAD možemo posmatrati kao serioznu pretečui WHISKEY TANGO FOXTROTa. Međutim, suštinska razlika je u tome što Requa i Ficarra prave film o tome kako se Amerikanci teško snalaze i u zemlji koja je preživela njihovu "demokratizaciju". Međutim, strukturalne sličnosti su upadljive - tu su novinari koji osećaju grižu savesti zato što su možda doveli u opasnost sagovornika, tu su novinari koji na egzotičnom i opasnom mestu traže priču po kojoj će se izdvojiti, tu je komplikovani lokalni zvaničnik sa kojim se mora razviti složen odnos. Rečju, u LIVE FROM BAGHDAD istorija se prvi put desila kao tragedija a drugi put kao farsa.
Svakako da ove filmove treba tumačiti u nekakvoj relaciji ubuduće.
Jackson je radio po scenariju nastalom iz Wienerove knjige a adaptirali su je pored sanomg novinara i John Patrick Shanley, Richard Chapman i Timothy J. Sexton. Scenario je precizan i dobro prikazuje protok vremena uz dinamično i sugestivno ilazganje karaktera i postavljanje situacija. Posebno zadovoljstvo u ovom TV filmu iz 2002. godine predstavlja lik Naji Al-Hadithija, tadašnjeg sekretara za štampu koji je u vreme izlaska filma bio irački ministar spoljnih poslova u LIVE FROM BAGHDADA je prikazan kao obrazovan i umeren Saddamov birokrata da bi 2003. početkom invazije pobegao u Kairo a 2006. razotkriven kao bitan izvor CIAe i zapadnih službi.
Najija igra David Suchet kao još jednog u galeriji enigmatičnih, elegantnih i elegantnih arapskih power brokera, kojoj pripadaju i likovi poput Hani Pashe iz BODY OF LIES, recimo. Keaton bez problema sparinguje sa Suchetom, a Helena Bonham Carter, Michael Murphy, Paul Guilfoyle, Lili Taylor, Hamish Linklater i ostali čine zbilja izuzetan glumački ansambl.
Keaton svojiom harizmom i energijom diktira tempo i u određenom smislu LIVE FROM BAGHDAD možemo posmatrati kao serioznu pretečui WHISKEY TANGO FOXTROTa. Međutim, suštinska razlika je u tome što Requa i Ficarra prave film o tome kako se Amerikanci teško snalaze i u zemlji koja je preživela njihovu "demokratizaciju". Međutim, strukturalne sličnosti su upadljive - tu su novinari koji osećaju grižu savesti zato što su možda doveli u opasnost sagovornika, tu su novinari koji na egzotičnom i opasnom mestu traže priču po kojoj će se izdvojiti, tu je komplikovani lokalni zvaničnik sa kojim se mora razviti složen odnos. Rečju, u LIVE FROM BAGHDAD istorija se prvi put desila kao tragedija a drugi put kao farsa.
Svakako da ove filmove treba tumačiti u nekakvoj relaciji ubuduće.
No comments:
Post a Comment